Токио-Пекинг: борба за црни континент

17-01-2014 10:00:19 | | Глас Русије, © Коллаж: «Голос России»/ vostok.rs |


Кинеско-јапански сукоб се сели на нове просторе. Уморивши се од препуцавања коме припадају спорна острва у Јужном кинеском мору, Пекинг и Токио су одлучили да измере своје снаге на афричком континенту. У првим данима нове године, жарке земље су угостиле шефа кинеског Министарства спољних послова и јапанског премијера. Обећања су прштала на све стране: Абе је предложио афричким пријатељима 14 милијарди долара инвестиција, а Ванг чак 20 милијарди долара.

Посета кинеског министра спољних послова Африци почетком ове године, према извештају Министарства спољних послова, постала је традиционална последњих деценија. Пекинг је није прекршио ни у предстојећој 2014. Министар Ванг Ји посетио је Етиопију, Џибути, Гану и Сенегал, а такође се састао са лидерима страна у сукобу у Јужном Судану. Сумирајући резултате посете, Министарство спољних послова је приметило: прво, након формирања нове кинеске владе, путовање помогло је у јачању позиције Пекинга у овим земљама.

Западна штампа кинеску традицију није занемарила. По доласку Ванг Јиа у Етиопију, Вал Стрит Журнал је подсетио на скандал од прошлог лета. Адис Абеба је потписала уговор са произвођачима кинеске телекомуникационе опреме ZTE и Huawei на покретање мреже 3G. Вредност посла је износила 1,6 милијарди долара, а договор је обезбеђен повољним условима финансирања од стране Експорт-импорт банке Кине, са отплатом од 13 година. Али, како се прича, посао није прошао без мита приликом одређивања победника међународног тендера за пројекат.

О методама које користи Пекинг како би ојачао своју позицију на црном континенту, мишљења стручњака су често дијаметрално супротна. Тако, стручњак Института за Африку Татјана Дејч истиче да Кина толико тога ради за Африку, као нико други:

- Наравно, Африка то цени. У принципу, тешко је такмичити се са Кином, чак и западним земљама. У многим случајевима, признају то и сами Африканци, западне земље своју помоћ условљавају неким политичким условима. Кина то не ради. Она сарађује са свима. Њен главни принцип је: "Ми се не мешамо у унутрашње ствари афричких земаља, ми помажемо."

У протеклих седам година, Пекинг је уложио у привреду Африке око 50 милијарди долара. Како Кина усклађује своје приоритете може се видети на примеру једне земље - Сенегала. 99% сенегалског извоза у Кину чини риба. Али, главни интерес лежи у самој земљи. Кинески стручњаци раде на модернизацији државне енергетске компаније Сенегала - Senelec електричне мреже. Компаније из Кине су узеле на себе да модернизују јавни превоз и луке Каолак и Фундиунг. Од 2007. године China Henan International (CHICO) спроводи комплетну модернизацију путева, канала, енергетике и водовода у граду Туба, једном од најутицајнијих исламских центара Сенегала. Ту, наравно, раде и стручњаци за електронику из ZTE и Huawei. Како је пре неки дан приметила руска књижевница Јулија Латинина, Кинези заправо контролишу целу енергетску, транспортну и телекомуникациону инфраструктуру земље. И све то - на кредитима кинеских државних банака одобреним сенегалској влади. На исти начин - и већ одавно - Кинези раде и у другим афричким земљама. Таква "аполитичност" и располагање великим средствима, омогућава Кини да брзо увећава свој утицај, сматра заменик директора Института за политичке и војне анализе Александар Храмчихин:

- Чињеница је да Кина све купује у Африци. Она има такву политику - без комплекса. Кину уопште не интересује какав је режим у држави, њој је потребна само економска експанзија. За њу није најважнија риба, већ нафта. У принципу, она је заинтересована за све врсте ресурса, и пошто су у Африци они најјефтинији, за њу је то веома добар правац експанзије. Тим пре, што Пекинг са задовољством користи корупционашке шеме, тј. он у почетку купује руководство земље, а затим њихове ресурсе.

На фону кинеских успеха, покушај Јапана да уђе у афричке послове изгледа доста дискутабилно. Посебно што је путовање Шинза Абеа била прва посета једног јапанског премијера Африци за последњих 8 година. Међутим, Токио има амбициозне циљеве: да ојача свој статус светске силе, буде конкуренција Кини и пронађе испоручиоце енергетских ресурса. Мада су економски интереси у овом тренутку, највероватније, секундарни, сматра руски оријенталиста професор Дмитриј Стрељцов, професор МГИМО:

- У Африци је, наравно, у току конкуренција развојних модела и тзв. меке силе. Кина себе позиционира као земља у развоју, док је Јапан развијена земља, Запад. Дакле, пред афричким земљама стоји избор развојног модела. И у овом случају, мање се ради о прагматичним интересима Јапана, а више - о глобалним питањима, и позиционирању себе као одговорне светске силе.

Имајући у виду специфичност режима у већини афричких држава, можемо рећи да њих избор политичког модела најмање брине. Док је економија нешто што им је блиско и разумљиво. Токио ће, највероватније, морати да преиспита методе борбе: идеологија у Африци данас - роба је не исплатива.

Игор Силецки,