Проф. др Ненад Ђорђевић: У грађењу односа треба полазити од пуне истине, а не од бајки
Овде се сви деле да ли су за Аменканце, Европу, или Русију. Али нико, изгледа, није и за - Србију!
У политици су једино већни интереси и ми се тиме морамо руководити. У Србији, међутим, као да нема просрпске струје. Ми немамо ни план, ни стратегију. Ми смо на Академији за дипломатију и безбедност кренули у прављење планова и стратегија око питања која су важна за орјентацију државе, али то није имало никаквог одјека у институцијама. Ипак, не одустајемо: организовали смо и организујемо низ трибина на тему односа са Западом, Истоком, САД, Русијом, НАТО-ом, ЕУ, а 7. фебруара имамо трибину на тему "Србија између Истока и Запада" с циљем да критички сагледамо ствари и допринесемо стварању сагласности у нашем друштву око базичних питања и принципа на темељу којих ћемо развијати нашу државу и друштво. Гостовао нам је и актуелни руски амбасадор Чепурин, али и друге високе дипломате.
Србији недостаје просрбска оријентација. Крајње је време да Србија коначно одреди шта је то просрбски, и да тако размишља и дела, каже на почетку разговора за „Сведок" Ненад Ђорђевић, привредник, професор Академије за дипломатију и безбедност која је уједно у његовом власништву.
Ђорђевић је јавности познат и као један од оснивача ЈУЛ-а, од кога се дистанцирао 1997. после директног сукоба са Миром Марковић.
Сведок: Шта је оно што Србији недостаје да би коначно почела да дела као озбиљна и одговорна држава?
Ненад Ђорђевић: У озбиљним земљама политиком се баве школовани и одговорни људи, вођени интересима државе, а не личним потребама и емоцијама. Велико мноштво странака у једном друштву, попут Србије, показује да не постоји јединство око темељних принципа. То значи да имамо владавину партија, а не институција. Србија је ту у ћорсокаку.
Једно од темељних права, а посебно битних у савременом свету, јесте право на рад. Ово право је многима у Србији угрожено. Даље, један од основних принципа у међународном праву је реципроцитет. Ми смо дозволили да земљу купују странци. Примера ради Тодорић је у Србији купио цирка 20.000 хектара земље. Да ли то могу Срби?! Тога, као што знамо, нема... Суштина је у томе да нам недостаје национална свест и консензус.
С: Шта предлажете као "злаз"?
Н.Ђ: Сваки грађанин Србије би морао прво да буде Србин - у грађанском смислу, патриота - а онда све остало.
С: Ви сте богат човек. Како сами кажете, сав новац држите у земљи и ништа у иностранству. Колико Ијуди познајете који тако раде?
Н.Ђ: Сигуран сам да нисам једини. Ипак, велики број наших љјуди држи новац у иностранству. Према неким не потпуно потврђеним информацијама ми имамо и милијардере, у еврима, али они не држе тај новац овде.
С: Е, сад, како је могуће да имамо богаташе, милијардере, без рада?!
Н.Ђ: То су претежно политичари и љјуди око политике. Код нас можда имате два-три човека који су радом остварили нешто.
С: Који су ти Ијуди?
Н.Ђ: То су Беко, Мишковић, Костић... лако се овим људима доста тога пребацује, они су упослили много љјуди, направили фирме које производе нешто и развили посао. Да ли је неко од њих купио нешто јефтино, а продао скупо, па то је ствар вештине...
С: То је тачно, али, постоји сумња да до тог богатства нису дошли само привредним и трговинским умећем, већ и корупцијом и привредним криминалом?!
Н.Ђ: За то је крива држава - она је стварала тендере, регулисала услове продаје. Ако држава није створила добре услове, није за то крив привредник. Задатак државе је да штити институције, а не привредника.
С: Али ако привредник корумпира државу, није ли то неморално?
Н.Ђ: Опет је ту питање - чији је то неморал? Да се разумемо - ја не желим овде да штитим приватнике, поготово корумпиране, али хајде да погледамо суштину а не стално да гледамо последице. За корупцију треба да одговара и онај ко даје новац, а не само онај ко прима. Али, много је већа одговорност на ономе ко прима, а то је у овом случају држава односно њени чиновници. Дакле, треба да решимо системски проблем, а не само да се бавимо појединачним случајевима.
С: Многи се у нас „ваде“ да је доба транзиције?
Н.Ђ: Код нас је транзиција спроведена тако што је из самоуправљања задржан концепт друштвене својине, а увели смо капитализам. То је могло само да изазове хаос и тако се и десило: мислило се да све мора да се приватизује, а то није тачно. Продали смо Сартид, "Ју-ес стил" за 23 милиона долара, а они су у топионицама претопили наше наоружање у вредности од пет милијарди долара. Када су изнели профит из земље отишли су, а држави су остављени дугови и проблеми...
С: Србија, поред тих унутрашњих, има и доста спољашњих проблема...
Н.Ђ: Када је 2003. на самиту НАТО у Прагу донета одлука да Србија (тада СРЈ - примедба редакције) не може даље економски да се развија, тадашњи министар одбране Борис Тадић само је седео тамо и није изговорио ни реч. Извините, ми смо у Србији имали 3200 великих друштвених и државних предузећа која су упошљавала преко 800 хиљада људи. Она су погашена, а људи који су тамо били запослени не раде.
С: Па, зар нисмо и сами томе допринели?
Н.Ђ: Јесмо! Дакле, имамо уништену привреду, продајемо земљу странцима... Па ми смо се потпуно безбедносно ставили у руке других! Ми морамо да поштујемо прво себе, а то подразумева поштовање принципа реципроцитета!
С: Кажете да нам недостаје консензус власти и опозиције. На чему би тај консензус требало да се базира?
Н.Ђ: Основни критеријум су интереси Србије. Према мом мишљењу, не би требало да идемо у НАТО, нити у ЕУ. Ми хрлимо ка ЕУ, али никада озбиљно није поведена дебата шта добијамо и шта губимо, шта је алтернатива?! За све постоји алтернатива. Ми из ЕУ увозимо производе који се претежно производе ван ЕУ, махом у Кини, са којом имамо низ уговора о сарадњи и која нам је доста наклоњена. Ми не користимо ни уговоре са Русијом који нам дају преференцијелан статус у трговини. Све могућности које су нам дате у појединим земљама света ми не користимо. Очито је лакше нешто купити на Западу и узети за то провизију. Многе земље у свету - у Латинској Америци, Африци, Азији - окрећу се сарадњи са другим земљама у Шангајској групи, БРИК-у...
Није све Америка и Запад, и они сами то увиђају, али овде као да се не да да се то схвати. Само позивам на опрез - свет се мења и то морамо да уочимо и нађемо свој интерес!
С: На шта конкретно мислите?
Н.Ђ: Добру вољу Кине и Русије не схватамо. Ми мислимо да када је неко према нама коректан, то значи да је слаб. Чини се да су векови проведени под Турцима оставили трага и тако мислимо да, ако немамо заштитника, нисмо довољно добри да будемо независни.
ТРИЛАТЕРАЛА ОПЕТ ПРЕТИ СРБИЈИ
У Београду је крајем новембра 2013. формиран огранак Трилатералне комисије за Србију. Истовремено су створени и огранци у Словенији и Хрватској. Састанак у Београду одржан је у хотелу Хајат. Знам ко су чланови али то не могу да кажем јер бих после вероватно морао пред судом то да доказујем, а и не желим да откријем оног ко ми је то дао, тврди Ђордевић.
- На састанку се говорило о различитим темама, а на основу документације коју имам, ставови који су заузети у Београду односе се на бројна питања. Прва теза је да све треба учинити да се отежа продор Русије на Балкан. Говорило се о Јужном току и дат је предлог да се врбује директор Србијагаса Бајатовић да кочи Јужни ток. Такође, истакнуто је да треба подстицати сукоб СПС и СНС, те да се омета пројекат реализације србских железница за шта је из Русије опредељено 960 милиона евра.
Друга тачка се односила на слабљење СПС и Ивице Дачића, као и хитно расписивање парламентарних избора.
Трећа тачка односила се на Зимске олимпијске игре у Сочију и потреби да се и представници Србије активно ангажују и дају допринос ометању тог догађаја. Као што је познато, у светској јавности се ствара клима да треба бојкотовати ову олимпијаду у Сочију.
Даље је тражено да се настави са сатанизацијом политике Србије из периода деведесетих.
Следећа ставка односила се на неопходност праћења активности председника Србије, проверавање његове поште и кретања и да се о томе обавештава ћелија ЦИА у Београду.
Још једна од ставки односила се на неопходност спречавање покретања правосудних процеса против Млађана Динкића и помоћи слабљење и распарчавање ДС.
Даље је тражено да се медијски спречи антиамерички и антиевропски мониторинг од ДСС, као и ограничење активности "Образа", "Двери и покрета "1389".
За Војводину је тражено да се одложе избори и пружи што јача подршка Пајтићу и Ненаду Чанку. За Косово је тражено да се онемогући стварање Заједнице независних општина и наметање косовских симбола Србима.
Ово су постулати на темељу којих ће се развијати деловање огранка Трилатералне комисије у Србији.
С: Да ли сте Ви свесни да ће многи ово одбацити као теорије завере и преувеличавање улоге и значаја Србије?!
Н.Ђ: Постојање Трилатералне Комисије није никаква завера. Професорка Смиља Аврамов је урадила књигу о тој организацији где се позвала на врло релевантне изворе. Познато је да је та организација имала јак утицај на дешавања на нашим просторима.
Ово што сам Вам рекао је стајало у закључцима који су донети. Ја сам тај записник добио од особе која је била присутна и не желим да откривам детаље због заштите те особе, али стојим иза свега овога!
Потребни су нам образовани кадрови који воле своју земљу
С: Ви сте, као богат човек, ушли у поље приватног образовања тако што сте 2007. преузели Академију за дипломатију и безбедност. Ипак, чини се да приватно образовање није тако профитабилно у Србији?!
Н.Ђ: Није, а верованто неће дуго ни бити. Али, сматрам да човек који стекне образовање, животно искуство и успе да оствари вишак, дужан је да то врати будућим генерацијама.
Тако функционишу и озбиљни универзитети на Западу. Мислим да нам требају школовани љјуди, који су одани држави и који раде посао коректно. Пошто сам и у настави дуго - радио сам раније као професор на Криминалистичко-полицијској академији, а и сада предајем - приметио сам да наши млади не знају скоро ништа и да имају озбиљне прескоке у образовању. Зато желим да студенти на Академији за дипломатију и безбедност добију адекватно образовање које ће их оспособити да одговорно раде свој посао, али и да воле своју земљу.
Министар мора да има плату 10000 евра
Не можемо имати министре који имају плату од осамсто или хиљаду евра. Не можемо имати за министре људе који немају, јер прво узимају мало, а онда постају алави. То је људска слабост. То је прва претпоставка корупције. Министар тако долази у позицију да, иако му је посао стално да се виђа са људима и демонстрира независност и ауторитет, он не може ни да приушти да рецимо једном дневно плати цех у ресторану. Министар мора да има између пет и десет хиијада евра плату.
Разговарао сам са бившим министром финансија Италије и човеком који је водио антикорупцијски комитет у тој земљи који ми је рекао: ако желите да победите корупцију морате да дате велика примања министрима и високим чиновницима и да они сносе комплетну одговорност у својим ресорима. Такође, објаснио ми је да је Италија донела одлуку да у случају великих пројеката који су остварени на иницијативу министра, он може да узме одређени проценат али не више од три одсто. Притом, услов је да се за то плати порез и да се јавно зна да је то узео. Али ако до тога дође, услуга за коју је узео новац мора бити најквалитетнија и најповољнија. Италијани процењују да је том мером држава уштедела 30 одсто на сваком пројекту, а од тога је сваки министар узео до три одсто. То је добар пример.
С: То вам је, колико се сећамо, стара идеја?
Н.Ђ: Када сам се бавио политиком, својевремено сам Слободану Милошевићу предложио да министрима дају плате од по 5.000 марака, плус бонус од пет милиона марака на крају мандата ако прођу са највишим оценама - дакле поштено и без корупције. На владу од 20 министара то је 100 милиона годишње, а реч је о износу који би се додељивао на крају мандата, а не сваке године. Шта мислите колико Србија губи од корупције годишње?! Обелодањено је да се само на недоследностима у јавним набавкама губи 600 милиона евра годишње!
Американци причају бајке, сеју хорор и хаос
Треба сарађивати са САД, али хајде да будемо реални и кажемо шта они раде... САД су до скоро користиле 45 одсто светских сировина. Замислите да толико користе и Русија и Кина - па то значи да за цео преостали свет остаје свега 10 одсто. САД протеклих 40 година спроводе велику превару са доларом од када су укинули "златни стандард" и почели бесомучно да штампају доларе везујући све цене за своју валуту. Тако су они данас земља која има дуг између три и четири хиљаде милијарди долара. Даље, САД су навикле да у име демократије руше демократију широм света - то смо видели и на примеру разбијања Југославије, али и другде. Погледајте само шта Ноам Чомски или Џон Перкинс говоре о САД и показују шаблон у њиховој политици која уништава све друге, а чини Америку првом и главном. Зато постоји и НАТО и зато ми није јасно зашто бисмо се учланили у НАТО.
Овим само хоћу да истакнем да је неопходно да погледамо чињенице и да их уважимо, а не да их прећуткујемо. То не значи да са неким не треба сарађивати, али у грађењу односа треба полазити од пуне истине, а не од бајки, попут ових о западној-америчкој демократији како се то код нас годинама пласира.
КАТЕГОРИЈЕ
