Речи и звезде
Крајем прошле године Управа за аеронаутику и истраживање космичког пространства САД (НАСА), а тачније њена дирекција астрофизичког одељења, објавила је документ на 110 страна под називом Дуг поход, дрско предвиђање – прогноза и предлози за развој астрофизичких истраживања у наредних 30 година.
У програму је тражење друге Земље, проучавање еволуције звезда и галактика и трагање за одговором на питање о природи тамне енергије. Састављен у духу литарарне прогнозе, овај текст је написан тако да заинтересује не толико научнике, колико широку публику, на чије добро он такође не заборавља.
Документ допуњује и проширује традицоналне прегледе деценије – програмске текстове у којима корпус експерата одређује најтакуталније научне задатке и пројекте у наредној деценији. Аутори тринаестог плана су истраживачи из америчких универзитета, организација НАСЕ и неких других научних института, који су покушали да екстраполирају правце прихваћене у оквиру завршеног Прегледа 2010. године. Они су формулисали три главна питања на која треба наћи одговор у наредних 30 година, и предложили скуп космичких инструмената који могу да их реше.
Прво питање је Да ли смо усамљени?, или другим речима постоји ли у Васиони живот, осим на Земљи. Са тачке гледишта астрофизике то значи пре свега трагање, класификацију и детаљно проучавање планетарних система кaо других звезда и самих планета. Друго питање је Како смо дошли овамо? – како су се појавили и развијају се разни објекти у Ваисиони: од појединих звезда до галаксија, од најранијих, на границама видљиве Васионе, до најближих нама.
Коначно, треће питање – Како функционише наша Васиона. Под тим се подрзаумевају фундаментални физички закони по којима се развија Васиона, и пре свега одгонетање тајни првих тренутака њеног живота и тамне енергије.
Тридесет година је подељено у две етапе, приближно по десет година. У току прве краткорочне ере радиће оне мисије које су већ покренуте (на пример, европска опсерваторија GAIA ) или се планирају за наредне године (пре свега америчка инфрацрвена опсерваторија JWST ). Наредна етапа је ера формирања. За њу аутори су предвидели скуп од 5 космичких уређаја са општим типом назива Surveyor (земљомер), указујући да ће главни задатак бити сатистичка посматрања. Затим ће наступити ера предвиđања и овде ће бити потребни уређаји типа Mapper (картограф), чији је задатак детаљно проучавање најзанимљивијих објеката од раније пронађених. У тексту су детаљно расписани конкретни научни задаци и редослед реализације, везан за конкретне пројекте. Подаци једног космичког уређаја користе се за решавање разних задатака.
Прво што пада у очи приликом читања документа је посебна пажња за егзопланете. Пред нашим очима од појединачних објеката оне су се претвориле у масовну појаву и постепено привлаче велики део пажње научног света и широке јавности. Нови светови о којима су тако много писали писци научне фантастике, постају реалност: шта више, како обећавају аутори документа, ми можемо чак практично да видимо најближе од њих.
Друго што привлачи пажњу у том тексту је језик и стил, необично далек од сувог извештаја и бирократског набрајања важности и значаја. Аутори не штеде метафоре, поредећи астрофизичка истраживања са открићем нових континената и не либе се сасвим фантстичних претпоставки, поменувши, на пример, међузвездана путовања. Није заборављена ни широка јавност – поједини пасуси су посвећени томе како да се у реализацију плана укључе обични смртници.
То се може разумети: научници треба да докажу да је астрофизика потребна, у време финансијске кризе, када је ставка космичка истраживања први кандидат за избацивање. Ипак, чини се, не ради се само о самореклами. Историјски се десило тако да је огромна маса открића у астрофизици учињена у САД; шта више лик космоса у свести милиона, ако не милијарди људи, у многоме је креиран на основу слика космичког телескопа Хабл. Ту хтели – не хтели, треба да одговарају улози космичког предводника према којем се оријентише космички свет. Али истина је да на такав текст желимо да се оријентишемо: ако нешто може да позове човечанство у далеки космос за време социјалних и финансијских катастрофа, онда је то само бескорисна радозналост.
