Дарове мудраца сачувала србска принцеза Мара

13-01-2014 11:56:25 | | Глас Русије/ vostok.rs |


Дарови света три краља - једна од ретких реликвија која је повезана са овоземаљским животом Христа и готово једина у вези са његовим рођењем, је на Бадње вече са Свете горе стигла у Москву у Храм Христа Спаситеља. Свој пут ће светиња наставља 13. јануара према Санкт Петербургу, где ће верници моћи да јој се поклоне. Ваља поменути да се чувена реликвија, захваљујући србској принцези Мари, од 15.века до данас чува у манастиру Светог Павла на Светој гори.

Сазнавши да се родио Богомладенац, источни мудраци - света три краља, донели су Девици Марији на поклон за новорођеног - злато, тамјан и миро. Према предању, Пресвета Богородица је током целог свог живота чувала ове дарове. А пред своје успење их је предала двема девојкама заједно са својим појасом, кошуљом Господа и другим светим реликвијама. Крајем 4.века, император Аркадије је сазнао за ову реликвију и пренео је из Јерусалима у Константинопољ. Дуго су се дарови света три краља чували у храму Свете Софије. На Свету Гору, реликвија је стигла тек крајем 15. века, а из освојеног Цариграда из цркве Свете Софије ју је донела управо србска принцеза Мара.

Мара је била ћерка србског деспота Ђурђа Бранковића, који је Србијом владао од 1427. до 1456. године. Принцеза Мара, рођена 1418.године, била је једно од шесторо деце рођене у браку србског деспота са византијском принцезом Ирином (Јерином) Кантакузин. Растући и развијајући се у девојку, Мара је стицала образовање какво су тада имале византијске принцезе, јер је византијско учено друштво почело да бежи пред Османлијама, новим освајачима света. Управо зато, Марина удаја за турског султана Мурата II, која се по свему судећи одиграла 1435.године, била је брак из политичког рачуна. То је био покушај деспота Ђурђа Бранковића да женидбеним везама спречи даља турска освајања Србије.

Мара је, након Оливере Лазаревић, кћери србског кнеза Лазара, друга србска принцеза која је ушла у харем неког турског султана. Према писањима византијских историчара, султан је веома волео Мару, како због њене лепоте, тако и због њене образованости. Принцеза Мара је врло брзо научила правила понашања у царском харему. Као Ђурђева ћерка имала је извесне привилегије на турском двору, тако да је остала верна својој хришћанској вери. Не само да се бринула о хришћанима у својој околини, већ је и вршила улогу посредника између свог оца и султана. У Турској је принцеза Мара боравила све до смрти мужа, султана Мурата II, 1451. године. По повратку у Србију, од свог посинка - султана Мехмеда II, принцеза Мара добија области Топлицу и Дубочицу. После смрти оца, деспота Ђурђа 1456.године, принцеза Мара је важан политички фактор у Србији тог времена. Ипак, због сукоба са проугарски расположеним братом деспотом Лазаром, бежи код султана Мехмеда II .



Принцеза Мара успева да, одмах након доласка, од свог посинка султана Мехмеда II добије имање у Јежеву, малом месту надомак Солуна. Ту је радо проводила своје дане, будући да се ова земља налазила на путу из Србије ка Светој гори, где су се и налазила имања светогорских манастира. Према законима светогорским, принцеза Мара као жена, није могла да ступи на тле Атонске горе. Зато су Светогорци долазили на њен двор у Јежево, не само из Хиландара, већ и из Ватопеда, најугледнијег грчког манастира.

Легенда каже да је принцеза уистину добила многа блага заплењена из цркве Света Софија из освојеног Цариграда. Мара је издвојила злато, тамјан и миро, што су источни мудраци даривали Христу када се родио. Да би пренела ове дарове, принцеза Мара је морала да доплови морем од Цариграда до светогорске обале. Након што се искрцала из галије и приближила се зидинама манастира Светог Павла, према предању, зачуо се глас са неба и пред принцезу је стала Богородица, подсећајући је да не иде даље и не прекрши правило братства свих светогорских манастира. Мара је застала, скрушена се помолила Богородици, заштитници Свете горе и мирно сачекала монахе да изађу из манастира Светог Павла, којима је предала дарове. На месту где је Мара застала постављен је крст који се назива „царичинин”. У 19. веку ту је подигнута капела на којој је насликана царица Мара са наоружаним пратиоцима у турском оделу, док су насупрот ње приказани монаси како примају дарове.

Од тих давних дана, до данас, дарови света три краља, ретке светиње повезане са овоземаљским животом Христа, чувају се на Светој гори, у манастиру Светог Павла. Захваљујући својој мудрости и умећу, од готово сигурног уништења, светиње је сачувала србска принцеза Мара, и то у бурним временима средњег века, када је Византија клонула, а на сцену ступила моћна, али немилосрдна Отоманска империја.

Материјал објављујемо у сарадњи са Амбасадом Републике Србије у Руској Федерацији. На тему нам је указао србски амбасадор Др Славенко Терзић.

Јована Вукотић,