Слатки живот непријатељ човечанства
Лекари су објавили рат шећеру. Према нивоу штете, упоређују га с дуваном и директно повезују са гојазношћу, и чак и раком. Међутим, постоји и друго мишљење – треба само формирати нове стереотипе исхране, који одговарају осећању мере.
Сматра се да су пре више столећа шећер почели да праве од трске становници древне Индије, на територији данашње провинције Бенгали. У неком моменту су индијски и персијски трговци донели шећер у Европу, која је тада била део Римске империје, од тога је почело његово ширење у Европи. Има претпоставки да је шећер као самостална намирница настао још раније – у Асирији и Вавилону.
Међутим, недавно је Светска организација за здравствену заштиту (СОЗ) објавила о намери да смањи препоручени ниво конзумирања шећера. На страницама утицајних западних издања око тога је настала жућна дискусија. Према мишљењу многих лекара, епидемија гојазности, која је обухватила свет, резултат је тога, што произвођачи намирница не бележе или смањују показатеље садржине шећера у њима. Међутим, тврде лекари, шећер изазива код потрошача праву зависност. Уствари, он је сличан дувану, изјављује, например, у публикацији Independent епидемиолог Сајмон Кејпвел.
Проблем потрошње шећера тражи детаљну анализу, иначе је лакомислено неосновано грдити било коју робу, истиче експерт Института конјунктуре аграрног тржишта Евгениј Иванов.
- Ако човечанство потпуно одустане од шећера – хоће ли оно постати срећно? Сумњам… Друго је питање да комбинација сувише слатке, сувише масне хране, која преовлађује у последње време, није корисна. Односно, треба смањити конзумирање масноће и шећера, те ће све бити добро.
Међутим, борбу против гојазности и дијабетиса путем различитих ограничења у прехрамбеној индустрији и трговини воде већ многе земље. Међутим, корен зла је у умовима и психологији људи, тамо треба тражити и начин лечења. Иначе је гојазност веома озбиљна болест, - истиче Јелена Чигија.
- То је болест читавог организама. У њему је поремечен метаболизам: беланчевине, масноће, угљених хидрата, воде и минерала. Природно је да се при претераном конзумирању угљених зидрата они претварају у масноћу. То води прекомерној тежини и гојазности. Ако се израде одређени стереотипии исхране без угљених хидрата, које организам лако асимилира, то ће допринети борби против гојазности.
О томе говоре и представници прехрамбене индустрије. На нападе најнеуравнотеженијих представника медицине експерти Food and Drink Federation одговарају да шећер, који се конзумира у оквиру разноврсне и избалансиране хране, не изазива гојазност.
Иначе, аналитичари не искључују да антишећерна кампања има не толико здравствену, колико чисто економску основу. То је логично, када се израчуна број фармацеутских корпорација, које годишње пружају светском тржишту нове сурогате шећера и дијетске биолошке додатке.
Никита Сорокин,
