За продор на нафтогасне објекте ће увести кривичну одговорност

13-01-2014 11:20:38 | | Глас Русије, фото: РИА Новости/ vostok.rs |


Државна дума Русије већ у јануару може да усвоји амандмане на закон О епиконтиненталном појасу. Промене ће обухватити појачане мере за осигурање безбедности платформи, вештачких острва и других техничких конструкција на нафтогасним поморским налазиштима. Повод за ревидирање закона је скандалозна акција активиста Гринпис на руској платформи Приразломнаја.

Посланици се спремају за разматрање амандмана на закон О епиконтиненталном појасу. Нова редакција тог документа предвиђа затвор или присилне радове у року од 5 година за продор на нафтогасни објекат епиконтиненталног појаса и штету, нанету здрављу припадника тог објекта. Разрађивачи амандмана сматрају то не мерама за кажњавање, већ спречавање. Коментар првог заменика председника комитета Државне думе за транспорт Михаила Брјачака.

- Било који несмотрени покрет, који ремети технологију, води емисијама нафте. Нека се не чини да су то емисије око платформе. Морске звери, риба, миграције птица ће носити загађивање по читавој Европи. Осим тога, несанкционисани продор нестручњака, чак и без злих намера, може да резултира трагедијама, пожарима и експлозијама, води људским жртвама. Зато морамо да осигурамо те објекте са гледишта еколошке и физичке безбедности.

Осим тога, постоји мишљење да у Арктичкој зони почиње борба за ресурсе. Михаил Брјачак је уверен да се у руху активиста Гринпис на платформу Приразломнаја покушали да се искрцају не еколози или студенти, већ специјално припремљени људи, који су имали сумњиве циљеве. Зато припрему амандмана посланик сматра нормалним реаговањем на тај случај.

- Нови изазов обавезује Русију да уведе своју националну норму, адекватну опасности од лица, која покушавају да на несанкционисани начин продру у објекте посебне опасности, што води ка еколошкој трагедији и угрожава живот и здравље људи.

Представници организација за очување природе забринути су због тога, што ће нови закон ограничити рад еколога, например, при процени еколошке ситуације у рејонима платформи за вађење нафте и гаса, - каже руководилац программа за еколошку политику ТЕК Светског фонда дивље природе Алексеј Књижников.

- Смањење еколошких ризика и хаварија мора да се одвија у дијалогу, у сарадњи нафтних компанија и еколога. То није само наше мишлење, оно је било посебно истакнуто на седници Савета Безбедности у новембру протекле године, посвећеном екологији. Онда је наш председник Владимир Путин истакао посебну важност развоја сарадње с друштвеним структурама, одржавања таквих института као што је друштвено-еколошка експертиза.

Међутим, заштитници природе су свесни опасности од случајног човека, који се нашао на нафтогасној платформи. Ризик терористичке опасности је очигледан и у Русији, и у другим земљама, - истиче еколог.

- Уколико знамо, у некој мери су таква ограничења уведена управо због евентуалних терористичких напада. За платформу су то прво ограничења за прилаз бродова.

Све до сада у Русији као мера безбедности нафтогасних платформи на епиконтиненталном појасу била је уведена такозвана тромилна зона: забрањено је примицање објекту ближе од тог растојања. У време инцидента уз учешће активиста Гринпис та граница није била прекршена. Еколози су стигли до платформе малим чамцима. Мада њихове акције нису имале озбиљне последице, они су били оптужени за стварање опасности за личну безбедност припадника платформе и имовину.

Кира Калинина,