Председавање Русије Групом осам (G8): дневни ред и приоритети
Русија 2014. године преузима председавање најауторитативнијим и најутицајнијим светским политичким клубом Групом осам (G8). Стручњаци сматрају ово једном од најважнијих етапа успостављања руског дневног реда на међународној сцени. Самит Осморке биће одржан у јуну у Сочију на бази инфраструктуре, изграђене за Зимске олимпијске игре, које стартују у фебруару у овом граду. И то даје Русији још једну предност, трошак за организацију догађаја биће сведен на минимун.
Мало историје. Самит у формату Шесторке настао је 1975. године, а ујединио је владе Француске, САД, СРН, Велике Британије, Јапана и Италије. После годину дана прикључила се Канада, а 2002. године форум је трансформисан у Осморку уз учешће Русије. Четири године касније неформални састанак државних лидера одржан је у Санкт Петербургу. Без обзира на незванични карактер њихове комуникације, одсуство статута и међународног споразума, који је могао да учврсти статус G8 као међународне организације, у оквиру клуба се формулише елементарни међународни дневни ред. Одређују се обриси глобалне политике и односи најразвијених земаља света, као и њихови напори у решавању најакутнијих проблема, као што су глад, болести и екстремизам у проблематичним подручјима.
У време претходног предсадавања Осморком 2006. године, Русија је предложила фокус на енергетску безбедност, образовање и здравље, борбу са тероризмом и регионалним конфликтима, развој глобалног финансијско-економског система и екологије. Овог пута приоритети су кориговани, што је сасвим логично у свету који се мења великом брзином. О иницијативама Москве у години која је пред нама, Глас Русије је затражио мишљење од професора Академије националне економије и јавне управе, под покровитељством председника, Александра Михаленка.
- Сва најактуелнија питања човечанства, по правилу се налазе на дневном реду Групе осам. Механизам је следећи, ми нешто предлажемо, наши партнери се са тим слажу или додају своје ставке. Председник је изјавио да ће самит у Сочију разматрати нове глобалне претње. Ако се погледају ранији самити онда су теме за дискусију приближно исте, тероризам, дрога, техногене катастрофе, сиромаштво. Али Владимир Путин је говорио и о новим претњама. Ако, на пример, узмемо нелегални промет наркотика, онда у Латинској Америци примећујемо тенденцију легализације. То су нове околности. Када је реч о тероризму, терористичке групе у Сирији одвлаче опозицију у радикализам, и она не налази додирне тачке са властима. И велика земља не може да изађе из кризе. Русија ће поставити и ово питање.
Када је реч о техногеним катастрофама и елементарним непогодама, овде такође постоје знатне промене, укључујући повећање њиховог броја. И у борби са овим појавама централна власт мора да уједињује напоре са општинама, локалним заједницама, укључујући мреже и појединце. Инфективне болести, прехрамбена безбедност такође се налазе на међународном дневном реду као глобалне претње, и Русија ће се сигурно бавити овим критичним питањима. Уосталом, ко ће други ако неће земље Осморке, које имају огромне ресурсе, и у стању су да редовно помажу сиромашним земљама, ко ће се други носити са овим невољама.
Директор Међународног института за новонастале државе Алексеј Мартинов сматра да ће најважније питање у целокупном периоду председавања Русије Групом осам и даље бити борба са међународним тероризмом:
- То је главно питање дневног реда. У децембру смо се у Русији још једном суочили са међународним тероризмом. Цео свет се суочава са тим проблемом, а можемо га победити само сви заједно. Сасвим сам сигуран, да ће то бити најважније, приоритетно питање нашег председавања Групом осам.
Владимир Путин је одмах после самита Групе осам у Северној Ирској прошле године изјавио да су лидери размотрили подстицање глобалног економског раста и запослености, отклањање дисбаланса, који су довели до светских финансијских превирања. Говорило се такође о заједничким мерама интезивирања међународне трговине, смањењу протекционистичких баријера и борби са пореским прекршајима. Укључујући активности оф шор компанија. Поменуте теме су на самиту Групе двадесет у Санкт Петербургу у септембру 2013. године и даље биле актуелне. Оне ће пре свега, на овај или онај начин, свакако бити тема дискусије у Сочију, као и унапређење система државне управе, о коме су се у земљама Осмерке увелико ломила копља.
Потпредседник Центра за стратешке комуникације Дмитриј Абзалов поводом тога скреће пажњу да су све иницијативе које Москва планира да обнародује у оквиру свог председавања Групом осам, већ представљене прошле године:
- Реч је о подстицању запошљавања, као једном од основних трендова у глобалној економији стварањем нових радних места и технолошким обнављањем производње, а не вештачким финансијским инструментима. Друго, реч је о подстицању економског раста. Овај проблем је постао главни у контексту комликоване глобалне конјунктуре. Треће питање је реформисање инситуција, које су раније установљене и више не врше своју мисију. Ради се о ММФ и Светској банци.
Москва и њени партнери на самиту претходно су се договорили о већем учешћу, како свом тако и развијених земаља у капиталу тих структура, али у стварности до данас ситуација се није променила. Очигледно је да руска страна намерава да се врати на то питање на самиту у Сочију.
Стручњаци наглашавају да је за постизање конкретних резултата, по правилу потребно да домаћини форума пронађу питања, која тангирају све или већину земаља, и предложе решења у обостраном интересу. Русија има шансе за врло ефикасан ангажман у том погледу. Она иза себе има организацију великих међународним форума као што су АТЕС и Г20, проучавање искуства водећих земаља у тој области, савесну анализу заједничких проблема.
Успут, још један задатак предстојећег форума Владимир Путин је формулисао: доказати да формати Осморке и Двадесеторке допуњују један другог и да вештачка подела у првом случају на политичку, а у другом економску функцију самита није сасвим коректна.
Илија Харламов,
КАТЕГОРИЈЕ
