Налазите се на страници > Почетна > Блог > Европа се распада на регионе

Европа се распада на регионе

11-01-2014 10:55:22 | | Глас Русије, фото: ЕПА/ vostok.rs |


Јачање сепаратистичких тенденција угрожава пројекат уједињене Европе. Низ експерата сматра да је то чак и боље, мада дезинтеграција континента може да испадне дубља него што сањају и сами евроскептици.

Данас сви знају о Шкотској. Референдум, чије је одржавање планирано за јесен ове године, мора да демонстрира, да ли становници ове, раније независне краљевине, а данас – најаутономнијег дела Сједињене краљевине Велике Британие и Северне Ирске желе потпуни суверенитет. Може се спорити о шансама, али у експертним круговима позивају да се обрати пажња на тенденцију: уједињена Еврогпа пуца. Да би се то променило није у стању ни свест о свим невољама, које ће уследети после објављивања суверенитета. Говори заменик декана Факултета светске економије и светске политике НИУ ВШЕ Игор Ковалев.

- Мислим, ако дође до суверенитета (мада је вероватноћа веома мала), то би водило огромним економским и политичким последицама и за оне, ко се одваја, и за оне, од којих се одвајају.

Када је реч о сепаратистима, нико не гарантује аутоматско учлањивање у ЕУ, тим пре у зону евра. Држава, која се одвојила, аутоматски губи инвестициону привлачност. Руше се привредне везе. Настаје низ озбиљних политичких проблема.

Међутим, то не зауставља присталице независности. Политичка карта Европе је пуна жаришта сепаратизма, која деле континент чак не на националне државе, већ на регионе. Фактички присуствујемо почетку ланчаног система распада. Ако све крене у складу са најгорим сценаријем, у 21. веку на европском континенту теоретски може да настане пар десетина нових мини-држава.

Шпанија, Италија, Белгија, Француска, Данска, Пољска, Холандија, Португалија, Румунија, Чешка – можемо да узмемо било коју европску државу и нађемо тамо проклијало семе регионалног сепаратизма. Говори директор Центра конзервативних истраживања Социолошког факултета МДУ Валериј Коровин:

- Данашња парада суверенитета, која се формира у Европи, очигледно ће водити променама у тој заједници, коју познајемо под фирмом ЕУ. Иначе европска интеграција је од почетка предвиђала два пројекта. Први је био Европа народа. Други је био пројекат, који су лобирале САД. То је био пројекат унификације Европе у јединствени хомогени простор.

Данас, после брисања граница националних држава Европе и унификације социјалног простора, Европљани су изгубили идентитет, који је главна особина човека. Данас Европљанин не може да каже ко је он, какве особине поседује. То је изазвало узвратно реаговање од стране државотворног становништва, које покушава да нађе себе. У трагању за идентитетом Европљани теже да истакну своје порекло. Последица тога је парада суверенитета.

Тешко да би распад ЕУ одговарао европским политичким елитама, јер се нагло смањује геополитички потенцијал континента. Међутим, таквим се плодом уродила непромишљена политика, треба потражити неки необичан излаз. Штета, што европске елите нису то промислиле пре, него што су почеле интеграционе процесе упркос логици и здравом разуму.

Сергеј Дуз,