Промене у кинеској одбрамбеној политици у 2013. години
У 2013. години дошло је до озбиљних промена у кинеској спољној и одбрамбеној политици. Могуће, да је реч о почетку радикалних промена принципа понашања Народне Републике Кине на међународној сцени и трансформацији земље у пуноправну светску војну силу.
У марту Кина је променила манир понашања у региону спорних острва Сенкаку (Диаоју), први пут упутивши у овај регион уместо ненаоружаних бродова службе поморског мониторинга ратне бродове и авионе своје Ратне морнарице. Мера је имала озбиљан политички ефекат, нарочито пошто је кинеска фрегата кренула да прати радаром контроле ватре јапански ратни брод и хеликоптер.
Истовремено током године Кина је спровела важну реформу органа и служби за поморску безбедност, створивши јединствену и снажну службу обалске страже. Могућности Кине у реаговању на спорне ситуације, које нема војни карактер, повећале су се, а то се рефлектовало на дејство кинеских снага у Источнокинеском мору и Јужнокинеском мору. У новембру Кина је у Источнокинеском мору увела своју идентификациону зону ПВО. Сједињене државе и Јапан започели су демонстративне летове својих борбених авиона у овој зони, како би показали да не признају одлуку кинеске стране.
Мада Кина не прибегава директној примени силе, не може се рећи да је неактивна. У првих месец дана по увођењу идентификационе зоне Кина је као одговор на упад страних борбених авиона на своју територију, 51 пут подизала у ваздух авијацију. Кинески авиони обавили су укупно 87 летова. На тај начин Кина је добила нови потенцијални инструмент притиска на Јапан по територијаном питању, у дугорочној перспективи овакав притисак може да подстакне јапанско руководство у тражењу компромиса са Кином, али и да створи супротан ефекат у виду јачања јапанских одбрамбених снага и јапанско-америчког војног савеза.
Очигледно да је у блиској перспективи и увођење сличне идентификационе зоне на целој или делу спорне акваторије Јужнокинеског мора. Прецизне информације о тој зони за сада нису доступне, али САД је већ изразио забринутост поводом такве могућности.
Кина је током 2013. године знатно повећала своје способности реаговања на кризне ситуације унутар и изван земље и формирала Савет државне безбедности. Заменивши претходне неефикасне механизме међуресорског усаглашавања у оквиру управљачких група, нови савет има овлашћења да усваја обавезујућа решења. Савет је постао још један важан центар за доношење одлука, а присуство представника оружаних снага у његовим редовима, повећава специфичну тежину војника у политици.
Најважнији догађај у 2013. години био је неуспех америчких покушаја промене владајућег сиријског режима председника Башара Асада уз подршку устаника и војну интервенцију. Без обзира на што светско јавно мњење као главног заштитника Сирије види Русију, у стварности је улога Кине, такође била изузетно важна. Кина није само подржавала Русију на међународној сцени, него Сирији обезбеђивала важне кредите, омогућивши режиму Башара Асада куповину потребног стратешког материјала (прехрамбени производи, гориво, лекови и слично) и наставак рата.
Русија и Кина су у потпуности научиле лекцију из либијске катастрофе, у којој је Либија дозволила да остане без важног економског партнера. Ако сиријски режим буде опстао, биће то први пут од распада Совјетског Савеза да је влада, коју је САД осудио на смрт, и која се бори са устаницима које подржава Запад - успела да победи. Тај успех имаће значајне глобалне последице. Треба нагласити да је успех постигнут управо заједничким напорим Русије и Кине, ни једна од две земље не би могла сама да оствари циљеве своје сиријске политике.
Кина је остварила нове изузетне успехе у јачању војне моћи, при томе управо оних њњних компоненти, које воде трансформацији земље у војну суперсилу. Очигледно, управо 2013. године нове кинеске нуклеарне ракетне подморнице наоружане ракетама Jlng r ho -2 (Велики талас 2) постигле су иницијану борбену готовост. Интензивирана су тестирања нових копнених међуконтиненталних балистичких ракета.
Опремање оружаних снага бомбардерима H-6K у пуном је јеку, а почела је и серијска производња палубних ловаца H-6K. У току је паралелна изградња два носача авиона. Покренуте су значајне реформе у систему војне управе. Током 2013. године усвојене су важне политичке одлуке и започете важне реформе. У наредним годинама плодови ових реформи утицаће на политичку и војну ситуацију у целом свету.
Василиј Кашин,
