Достигнућа руских научника у 2013. години
Проучавање хромозомског система човека, борба против рака и нови кораци ка стварању вештачког интелекта – ови догађаји су обележили протеклу годину руске науке. У нашем материјалу се говори о томе каквим још достигнућима могу да се поносе руски научници.
Великим напретком протекле године у научној заједници се сматрају изуми у области онкоимунологије. Сад научници све снаге не усмеравају на лечење самог тумора, већ на стварање таквих услова у организму како би он сам победио злоћудну материју, односно на побољшање имунитета. Научници из Сибира су успели да из млека трансгенске козе издвоје посебну беланчевину која помаже да се у кичменој мождини развијају ћелије потребне за опоравак у периоду после операције. Трансгенске животиње су експериментални организми чији састав садржи једну туђу ДНК. Тешко се одгајају зато што се може испоставити да је трансген неактиван. Међутим, ипак има прилично много позитивних резултата, каже шеф лабораторије за генетику развоја Института за цитологију и генетику Сибирског одељења РАН Олег Серов.
- У идеалном случају управо у млечној жлезди у периоду лактације почиње активација овог гена, у великој мери долази до корекције беланчевине код човека. Ње има веома много, пошто коза даје 250-300 литара млека, а у једном литру има 1-5 грама ове беланчевине. То је огромна количина.
Проучавању имунитета свој допринос су дали и научници из Института за молекуларну биологију „Енгелгарт“ и њихове колеге из Научно-истраживачког института за физичко-хемијску биологију „Белозерски“ МДУ. Они су пронашли нову функцију одавно откривене беланчевине, каже лекар-терапеут највише категорије и члан Клуба научних новинара Алексеј Водовозов.
- То је била велика међународна група. Проучавана је специфичност рада цревног тракта у погледу имунитета. И између осталог, руски истраживачи су пронашли и одредили улогу врло занимљивог молекула – лимфотоксина који, како се испоставља, игра прилично значајну улогу у раду ове карике имунитета, а раније се за то није знало.
Научници су открили да овај молекул утиче на број антитела која се стварају у цревима. Откривање ове функције беланчевине лимфотоксина алфа омогућиће управљање човековим имунитетом и лечење аутоимуних болести.
А на Курчатовском институту се открива како се управља мозгом. Због тога је неуронски систем миша убачен у епрувету с хранљивом средином и на њега су прикључене електроде које показују активност неурона. А уколико се прикључи пробном роботу овај систем може да се прилагоди спољашњим условима, па чак и да избегава препреке приликом кретања. Главни циљ ових експеримената је проучавање механизама који помажу мозгу да се прилагоди, како би се на основу њих створили вештачки системи, каже шеф лабораторије за неуроинтелект Михаил Бурцев.
- Проучавамо процесе обучавања у таквој живој неуронској мрежи, зато што је то један од главних процеса који се налази у стварању сећања. У идеалној варијанти у овом истраживању би требало да постоји метода уз помоћ које би се истовремено виделе све ћелије мозга и регистровала би се њихова електрична активност. Очекујемо да култура треба да памти да треба активирати управо ову електроду, управо у дато време, како би се избегла препрека.
Протекла година је била богата и вредним проналасцима. У Јакутији су пронађени остаци ретко очуваног мамута – код њега је сачувана још и крв у течном стању. А на дну Волге су први пут у савременој историји откривени остаци истовремено два гиганта: одрасле индивидуе и младунца. Интересовање научника изазвали су резултати микроистраживања: на телима ових животиња скоро уопште није било длака. Неки научници сматрају да пронађени остаци не припадају мамуту, већ његовом претку – трогонтеријевском слону, највећем представнику сурлаша, каже старији научни радник Палеонтолошког института РАН Евгеније Машченко.
- Претпоставља се да то заправо није мамут, већ трогонтеријевски слон који је такође живео у овим крајевима, он није био у тој мери покривен длаком као прави мамут, којег називамо и „длакави мамут“ и који је био човеков сапутник. Трогонтеријевски слон можда није био покривен длаком у истој мери као мамут. Али, нико га никад није видео. И његове замрзнуте трупове нико није нашао. Можемо да претпоставимо да је клима била блажа, али је то био слон, који се већ прилагођавао животуу хладној клими.
Осим тога, научници су дешифровали ДНК старог коња, чији су остаци пронађени у Сибиру заједно с остацима денисоваца – древних људи. На основу ових података моћи ће да дођу до потпуног генома древне животиње и да открију да ли је овај коњ био домаћа животиња или објекат лова.
Марија Баљабина,
