Форбс: Путин — најутицајнији човек године

01-01-2014 06:00:21 | | Глас Русије, фото: РИА Новости/ vostok.rs |


Једна од најприметнијих новости 2013. године постало је објављивање новог рејтинга најутицајнијих људи света у америчком листу Форбс. Председник САД Барак Обама овог пута морао је мало да се помери. Он је уступио по утицају на светски систем међународних односа место свом руском колеги Владимиру Путину. Експерти су то повезали са очигледним успехом Москве у спречавању војне операције западних земаља у Сирији захваћеној дуготрајним грађанским конфликтом, као и са низом других спољнополитичких и унутрашњих успеха Кремља.

Форбс је једно од најугледнијих аналитичких издања. У својој скоро стогодишњој историји оно је освојило поверење према објављеним информацијама, између осталог рејтинзима политичара и бизнисмена. Владимир Путин на страницама овог листа није се први пут нашао на списку најутицајнијих људи. Мада кључна позиција му је поклоњена први пут. Друго место је заузео Барак Обама, треће председник Кине Си Ђинпинг.

Фактички ова тројка одражава реални распоред у глобалној политици. И управо такав распоред главних актера сведочи о томе да амерички естаблишмент (а лист у одређеној мери одражава његово мишљење) признао је значај личних напора руског лидера у разним областима. Од популаризације геополитичких и економских интереса Русије до доследне, и што је најважније резултативне одбране принципа међународног права и права суверених држава. У противном Сирија би преживела тешке последице спољне интервенције, а цивилни нуклеарни програм Ирана био би повод за пооштравање санкција против ове земље и других форми деловања на њене лидере. Ипак у случају Сирије уз активно учешће Владимира Путина било је одлучено да се ограничи уништавањем хемијског оружја као алтернативом за војну акцију.

О принципима формирања рејтинга Форбса говорио је потпредседник Центра за стратешке комуникације Дмитриј Абзалов:

- Један од њих је информациони, тачније колико често се политичар помиње. Друго је колико он учествује у доношењу одлука и колико од његовог става заиста зависи ситуација у целини у међународном контексту. У том погледу ништа необично у актуалном рејтингу нема. Несумњиво да је једна од његових компоненти постала сиријска тема, и чак шире блискоисточна. Конфликт у Сирији је претио да се претвори у међуетнички и међурелигиозни сукоб.

Експерт одаје да су иницијативе руског председника за Сирију извршиле утицај не само на ситуацију у региону, већ и на америчко тржиште, као и на политички систем ове земље. У суштини предлози Путина дали су могућност Бараку Обами да одустане од строгог сценарија у Сирији и самим тим спречи продубљивање раскола између демократа и републиканаца. Француски новинар Дмитриј Де Кошко сматра да актуални рејтинг потнуно одражава реалну слику:

- Путин је заиста један од утицајних политичара. Његова улога између осталог у сиријском конфликту је огромна. Она улога коју је он одиграо можда не желећи то у потпуности у случају Сноуден такође је важна. То што се данас дешава између Европе и САД, између осталог постало је могуће зато што Сноуден не седи у затовру илли није ликвидиран, већ не нашао азил у Русији. Путин је ове године активно иступао на међународној сцени, и унутар земље остаје популаран, мада је одавно на власти.

Сам лист Форбс објаснио је свој избор тиме што је Владимир Путин концентрисао сву власт у Русији у својим рукама. А Барак Обама, по мишљењу редакције, поделио је политичке поене.

У том контексту председника САД је престала да воли већина Американаца. Унутрашњи рејтинг Обаме, како су показала анкетирања Квинпекског универзитета и листа Вол Стрит Џорнел пао је до рекордног минимума. Више од половине гађана државе није задовољно делатношћу њеног лидера. То је најнижи фиксирани показатељ популарности домаћина Беле куће. 54% бирала не одобрава то како он испуњава своје председничке обавезе. Још пре неколико месеци било их је 49%. Динамика за Обаму је узнемиравајућа. У америчкој штампи пишу да се његов медени месец са бирачима завршио, под предедником се проваљује под.

И овде се не ради само о реформи здравства о којој се много говори, већ и о читавом низу других неуспеха, почев од истог тог сиријског питања па до неуспешне финансијско-буџетске политике. Она је и даље заснована на неосигураном расту доларске масе, надувавању и тако огромног државног дуга (преко 17 трилиона долара), што је довело земљу на ивицу банкротства и изазвало привремено затварање на десетине установа. На популарност Обаме одражава се смањење социјалних трошкова, неувереност Американаца у будућност, незапосленост, учестали случајеви масовних убистава као последица успоравања економског раста, као и скандал са Едвардом Сноуденом и покушајем власти да постави под строгу контролу мал те не цео свет, када су послови унутар саме земље врло далеки од идеала.

Илија Харламов,