2013. година у космосу: планови после метеора
Стартом нове лаке ракете носача Сојуз-2.1в са три сателита 28. децембра завршена је „лансирна“ космичка година Русије. Она је била богата догађајима: довољно је сетити се почетка сарадње са Европском космичком агенцијом на марсовском пројекту, хаварије Протона са три сателита Глонас и практично већ крајем године реформе руске космичке индустрије.
Ако се говори о космичкој науци, 2013. у погледу научних лансирања била је „тиха“: фактички осим малог уређаја Бион-М, који је радио у космосу месец дана, нових стартова није било. Није се ни очекивало. Новост је било само одлагање старта руско-немачке опсерваторије Спектар-РГ са 2014. за 2015. годину, изазвано потребом додатног штеловања научних уређаја.
Важан догађај било је дугоочекиван споразум о пројекту ЕкзоМарс, који је потписао Роскосмос и Европска космичка агенција у марту. Може се рећи да је он одредио „марсијански“ део планетарног програма Русије до 2020. године. Према њему Русија постаје пуноправан учесник пројекта ЕкзоМарс, не само пружајући ракете-носаче за избацивање уређаја у космос, већ и постављајући научну апаратуру и добијајући приступ научним подацима.
Други „Месечев“ део планетарног програма такође може да буде реализован уз учешће ЕКА, која је изразила интересовање за пројекат заједно са Русијом.
Добра вест остаје осперваторија Спекатр-Р која ради у космосу више од две године. Ове године завршен је рани научни програм посматрања и започео је кључни научни програм, у којем учествују научници из читавог света. Наставља рад у Земљиној орбити академски микросателит Чибис-М који посматра из космоса олује на Земљи и читав скуп научних уређаја који раде на страним апаратима, између осталог неутронски спектрометар ДАН на масоходу Кјуриозити, главном њузмејкеру у космичкој науци минуле године.
Између осталог саопштења са Марса по свом одјеку већ заостају за новостима од нових чланова космичког клуба – Индије, Кине, Јапана, Ирана, Јужне Кореје. Осим новог пилотираног лета, Кина је избалица у космос и сустила на површину Месеца самоходни уређај. Индијски интерпланетарни уређај се налази на путањи лета ка Марсу. Јапан је избацио у космос астрофизичку опсерваторију на палуби обновљене ракете- носача Епсилон, Иран је први пут послао у суборбитални лет живо биће – мајмуна, а Јужна Кореја први пут је послала у космос сателин на сопственој ракети носачу. Судећи по томе како се реализују планови, може се сигурно рећи да ако не до 2020. онд амало касније у космосу ће се појавити јошједна орбитална станица – кинекса.
Ипак за симбол 2013. треба одабрати не индијски Мангаљјан који путује ка Марсу, не Војаџер који је прешао још једну границу Сунчевог система и не масоход који упорно пуза по другој планети. Средином фебруара мало небеско тело које се сударило са Земљом поред Чељабинска, очигледно је подестило човечанство да космос није тако далеко од нас. Чељабински метеор је постао предмет мноштва чланака најразличитијег нивоа: и стручњаци и лаици оцењивали су масу, величину и многе друге параметре небеског етла по свим доступним синмцима и фотографијама. Космичке агенције све упорније су почеле да говоре о неопходности да се прате потенцијално опасна небеска тела и очигледно заживео је новим животом пројекат пилотираног лета ка астероиду. Није толико важно који ће се од ових планова остварити: једноставно још једном смо схватили да данас више не сме да се игнорише космички простор.
Олга Закутњаја,
