Укратко о Олимпијади
У Сочију до 2014. године ће бити саграђено фактички три олимпијска села – једно близу приобалског кластера, друго на територији планинско-скијашког комплекса Роза Салаш, треће близу скијашко-биатлонске трасе Лаура. Сви спортисти ће бити смештени близу тих стадиона или траса, где ће се одржавати такмичења.
Еволуција Олимпијског села
Прво олимпијско село, саграђено специјално за учеснике Игара, настало је само 1932. године у Лос-Анђелесу. На свим претходним олимпијадама националне делегације су биле смештене у већ постојећим зградама: студентским домовима, школама, хотелима.
Међународни олимпијски комитет током дужег времена није имао строге захтеве за локацију села. Зграде су могле да буду у различитим деловима града. Главно је да би спортисти могли да комфорно дођу до стадиона, да се мушкарци и жене буду смештени у различитим зградама. Међутим, свако ко је хтео, и учесник, и навијач, и новинар – могао је да прошета селом или у дворишту куће, чији је он био условни део. Ситуација се променила после 1972. године, када су у време летних Игара у Минхену терористи напали израелску делегацију. Данас је олимпијско село затворени објекат, оно мора да буде компактно ради осигурања безбедности спортиста.
У Сочију до 2014. године ће бити саграђено фактички три олимпијска села – једно близу приобалског кластера, друго на територији планинско-скијашког комплекса Роза Салаш, треће близу скијашко-биатлонске трасе Лаура. Сви спортисти ће бити смештени близу тих стадиона или траса, где ће се одржавати такмичења.
Одбројавање за десете делове секунда
Олимпијада 1980. године у Лејк-Плесиду била је последња, у којој су за одређивање победника у скијашким тркама одбројавали стоте делове секунда. Кључни догађај је постала дистанца од 15 километара. Фински спортиста Јуха Мието је стигао за 41 минута, 57,64 секунде. Његов супарник, Швеђанин Томас Васберг је стигао за 41 минуту, 57,63 секунде. Управо он је добио златну медаљу. Навијачи и спортски чиновници су негодовали – стоти део секунда је сувише кратак, да би одлучивао о судбини шампиона. Следеће године у свим скијашким тркама су узимали у обзир само десете делове секунда, док је ситуација, када два спортиста добијају златну медаљу, постала норма. Например, 2002. године у Солт-Лејк-Ситију било је два шампиона - са једнаким резултатлом – Норвежани Томас Аљегорд и Фруде Естил.
Такође после Игара у Лејк-Плесиду у олимпијском скијашком програму настала је нова дисциплина – мас-старт. То је трка, када сви спортисти стартују истовремено и трче према финишу, не гледајући секундомер, већ реалне противнике, које треба стићи или престићи. Према признању и скијаша, и навијача, то је најатрактивнија и најпоштенија трка.
Олимпијска ватра: из Заураља у Башкирију
16. децембра је симбол Олимпијаде стигао у Шадринск, други по величини град Курганске области. Главним улицама града су буктињу возили спортским мотоциклом. Избор транспортовања није био случајан – Шадринци су светски лидери мотоспидевеја. Сутрадан, 17. децембра, олимпијска ватра је наставила путовање: у Чељабинску, главном граду Јужног Урала главна тачка штафете је постао споменик Бајка о Уралу – огроман камени кип, који симболише моћ и величанственост града. Увече је одржано свечано палење ватре на леденој арени, у којем је учествовала једина шестострука олипијска шампионка у клизању, рекордистка по броју медаља Лидија Скобликова, позната у спортском свету као уралска муња. Буктиња је наставила пут према Магнитогорску, једном од 12 светских градова, који се налази на два континента. Река Урал дели град на два дела - лева обала остаје у Азији, десна је европска. Буктиња је пресекла симболичну границу на Централном мосту, где стоји знак Европа/Азија, омиљена туристичка знаменитост. 20. децембра се штафета преместила на северо-запад – у град Уфу, престоницу Републике Башкирија. Олимписки симбол су возили улицама града јахачи, који су такође симбол града. Главна тачка је била посета брду, где се налази споменик Салавату Јулајеву, народном песнику и хероју Башкирије. То је један од највећих споменика јахачу у Европи. Он је висок скоро 10 метара, тежи 40 тона. После Уфе ће ватра обићи јужне градове Русије.
