Ко није убио Кенедија?
Стручњаци су одбацили верзију завере у убиству америчког председника и подвргавши критици рад новинара и иследника на конкретним примерима су објаснили како су настале ове верзије, као и зашто су људи у њих веровали. На конгресу који је одржан у француском Руасију и који је био посвећен 50-годишњици убиства председника САД Џона Кенедија, историчари и новинари су се сложили у мишљењу да је Ли Харви-Освалд заиста био усамљени убица, као што је показала истрага спроведена 1964. године.
Кога све у току дугих година нису оптуживали амерички и европски стручњаци за оно што се десило у Даласу 22. новембра 1963. године. Посебно оригинално изгледа верзија о учествовању корзиканске мафије у убиству америчког председника. Међутим, ова верзија је била поткрепљена само исказима двојице индиректних сведока. А наводни учесници у догађајима које су новинари успели да пронађу, негирали су своје учествовање у убиству америчког председника.
Новинар и историчар Винсен Киви, аутор књиге која је недавно изашла Ко није убио Џона Кенедија? радио је на другој, наизглед, вероватнијој верзији убиства америчког председника, поткрепљеној званичним документима из архива ЦИА.
Иследник Мери Ферел је 1977. године у овом архиву пронашла писмо француских специјалних служби. У њему је било речи о томе да се бивши официр француске Тајне наоружане организације (OAS) налазио у Даласу 22. новембра 1963. године, а „18 сати после Кенедијевог убиства америчке власти су га протерале у Канаду или у Мексико“.
- У документу се помињало неколико имена под којима се крио овај Француз: Жан Суетр, Мишел Мерц и Мишел Ру. Француске специјалне службе су тврдиле да се по њиховим подацима овај човек сумњичи за дезертерство и да ради за OAS. Зато је француска страна молила ЦИА да га пронађе.
Групација OAS која је била практично расформирана почетком 1960-их година састојала се од ултрадесничарских екстремиста и фанатика који су се прво борили против независности Алжира од Француске, а затим су служили као најамници организујући терористичке актове у земљама Западне Европе. Имајући у виду да многи историчари из овог времена нису искључивали учествовање америчких ултрадесничарских групација у убиству Кенедија, позивајући се на овај документ, почели су да траже везу између француских и америчких екстремиста.
У ову верзију је, између осталих, поверовао стручњак Бернард Финстервалд, који је студирао у групи Џона Кенедија на Харвардском универзитету. Као доказ он је у својим публикацијама наводио интервју сведока који је лично познавао Жана Суетра. Овај сведок је потврдио да је Суетр био карика за везу између OAS и америчке мафије, која је у овој ствари наводно вршила притисак на ЦИА.
Присталице верзије завере у убиству Кенедија подржавале су ову верзију, тим пре што су приликом хапшења Суетра почетком 1960-их година због нелегалног транспорта дроге из Европе у САД код њега пронађена писма од људи који су живели у Даласу. Узгред речено, Суетр се понекад представљао као Мишел Мерц. Мерц је био агент француске обавештајне службе која је покушавала да продре у OAS, али се касније повезао с наркомафијом и дезертирао је.
Међутим, нико од стручњака није себи поставио питање: како су француске специјалне службе могле да упуте ЦИА писмо овакве садржине? А елементи одговора су се налазили у самој архиви. Препоставља се да је убица OAS био послат у Мексико у који је 1964. године требало да долети француски председник генерал Де Гол. Управо ово је изазвало забринутост француских специјалних служби које су упутиле писмо ЦИА.
Мања провера америчких специјалних служби открила је да постоји Мишел Ру, радник у хотелијерству. То је био једини Француз који се налазио у Даласу 22. новембра. Детаљнијом провером утврђено је да је Ру допутовао као туриста, да је учествовао у Алжирском рату, али на страни француске војске и да је путовао у Канаду и Мексико у потрази за послом. Крајем новембра 1963. године Мишел Ру се вратио у Француску. Француске специјалне службе су га пронашле у Француској, испитале и пустиле. Истрага је била завршена.
- Сваки догађај, ако се неправилно тумачи због недостатка информација даје могућност за прављење верзије која нема никакве везе с истином, каже у закључку Винсен Киви. Управо због тога се у истрази Кенедијевог убиства појавио француски траг.
Евгеније Загребнов,
