Монархије персијског залива спремају се за велики рат
Монархије Персијског залиха формирају колективне одбрамбене снаге које броје сто хиљада људи. Питање је колико је та одлука диктирана растућом претњом из Ирана.
Средином децембра Савет за сарадњу арапских земаља Персијског залива, у који улази шест арапских монархија, Бахреин, Катар, Кувајт, УАЕ, Оман и Саудијска Арабија, објавио је стварање јединствене војне команде са седиштем у Ријаду. Како се очекује, ову групу ће водити саудијска војска. Строго узевши, уједињене снаге за брзо реаговање ове групе земаља постојале су и раније. Али сада се ради о томе да се војно-политичка сарадња подиже на нови ниво, сматра професор на Катедри за савремени Исток Руског државног хуманистичког универзитета Јелена Мелкумјан:
- Сада се ове снаге шире, повећају број. И уопште, монархије Персијског залива више пажње посвећују војној сарадњи. С једне стране то је наставак онога што је рађено раније. С друге стране, реч је о новим околностима, које приморавају монархије да ставе акценат на одбрамбену тематику. Главну претњу они виде у Ирану. И пошто је Иран сада почео преговоре са САД, склопио је у Женеви прелиминарни споразум о свом нуклеарном програму, државе Персијског залива схватају, да се прилике мењају. И ако су се раније ослањали на америчку улогу одвраћања, у сукобу са Ираном, сада треба више рачунати на своје снаге.
Не треба мислити да су монархије Персијског залива војно-политички монолитне. У извесној мери уједињује их облик владавине, сунитски ислам и продаја угљеводоника као начин егзистенције. Али су и разлике међу чланицама блока прилично велике. У другој ситуацији они, могу, да буду препрека за даљу интеграцију. Али пред Ираном, који добија на снази, монархије су спремне да забораве много тога, убеђен је научни сарадник Института за оријенталистику РАН Василиј Кузњецов:
- Разумљиво је да се стање у региону Персијског залива све више заоштрава. Постоје две једнаке конкурентске силе, Саудијска Арабија и Иран. Савет за сарадњу је увек био организација, која треба да уједини монархије залива против Ирана. Претња је реална, а борба озбиљна. Друга ствар је што са становишта борбене готовости, ни једна од заливских војски, против иранске нема шансе. Ма каква да је техничка опремљеност, Иранци, све једно ратују боље. Ипак, вероватноћа избијања непријатељства међу овим земљама изузетно је ниска, из различитих разлога. Али пре свега, у вези са високим степеном прагматизма иранског и саудијског режима. Прецизније речено, ја бих размотрио стварање заједничких одбрамбених снага као политички корак – позитиван за саме арапске монархије, који доказује њихову способност да пронађу консензус, али не и као одговор на реалне промене у сфери безбедности.
Могуће, да стварање заједничких одбрамбених снага монархија Персијског залива, представља сугестију Американцима, сувише, по мишљењу Ријада посвећеним успостављању односа са Ираном. Свима је јасно да се независна спољнополитиичка граница Саудијаца завршава на метар од границе прекида стратешког партнерства с Вашингтоном. САД је једини гарант безбедности Саудијске Арабије у региону.
На овај или онај начин, војни савез монархија Персијског залива, чије контуре постају све јасније, потенцијално је у стању да испољи негативни утицај на регион, доприносећи расту напетости на релацији Ријад – Техеран.
Сергеј Дуз,
