Да ли ће мере за повећање наталитета икада постати приоритет број 1?
Новогодишња прослава која је у Новом Саду уприличена за децу која су рођена у оквиру Националног програма вантелесне оплодње, те најава додатних бесплатних медицинских процедура у Војводини, свакако представљају разлог за благи оптимизам, али с обзиром на тежину проблема, ни те мере нису ни изблиза довољне да би се дала шанса свакоме од 300.000 људи у Србији којима је потребна вантелесна оплодња, а поготово су недовољне да би се решило питање негативне стопе природног прираштаја на нивоу државе. За то су изгледа потребне одлучније мере.
Дакле, како је најављено, од почетка 2014. године на простору северне покрајине ће тамошњи парови убудуће имати могућност да покушају бесплатну вантелесну оплодњу и за друго и треће дете, јер држава финансира вантелесну оплодњу само за прво дете. Такође, ситуација по питању броја бесплатних покушаја вантелесних оплодњи у Србији се разликује од града до града, па стога само неки градови попут Београда, Панчева и Параћина финансирају трећи покушај вантелесне оплодње, што само доприноси утиску да се мере за повећање наталитета спроводе прилично стихијски и неуједначено на нивоу целе земље, а заједничка им је карактеристика – да су недовољне.
И мада је директор Републичког фонда за здравствено осигурање недавно на потписивању уговора којим ће тај фонд финансирати 1.000 покушаја вантелесне оплодње у Србији током ове и наредне године, изјавио да то представља један од најзначајнијих догађаја, ипак остаје горка чињеница да је то само кап у мору истинских потреба. Наиме, капацитети клиника на које упућује поменути републички фонд износе скромних 1.460 парова, а како је познато – у Србији чак сваки седми пар има проблема са неплодношћу. Штавише, по речима стручњака, тај број се све више повећава, што значи да би држава у циљу налажења решења морала предузети далеко радикалније кораке.
А када је реч о таквим одлучнијим мерама, можда би инспирацију за њих требало потражити у Руској Федерацији, где је могуће проћи процедуру вантелесне оплодње бесплатно јер се та услуга плаћа из средстава фонда обавезног медицинског осигурања, а такође, тамо је у последње време отворено више од 20 нових перинаталних центара. И оно што је најважније – у Русији се већ низ година спроводи програм под називом Мајчински капитал, који предвиђа помоћ новопеченим родитељима у износу од око 10.000 евра по детету, али и друге повластице попут давања бесплатних плацева за изградњу куће.
Иначе, у Србији поред већ уобичајеног недостатка новца за те намене, постоје и други проблеми. На пример, како наводе жене које су имале велику срећу да уопште уђу у програм бесплатне вантелесне оплодње – проблем представљају старосни критеријуми који су предвиђени за процедуру, а имају примедбе и на компликоване процедуре за прикупљање медицинске документације и дуго чекање на интервенцију.
Према томе, и поред најновијих охрабрујућих вести које су се могле чути из Новог Сада о додатним издвајањима за вантелесну оплодњу, ипак остаје утисак да је неопходно на нивоу целе земље учинити много више напора, и приоритетно уложити знатно више средстава у те сврхе. Наравно, уколико неко заиста жели да се реши проблем са неплодношћу у Србији, као и са повећањем наталитета у целини, јер се сада он налази на катастрофално ниском нивоу који обећава сигурно изумирање становништва.
Ратко Паић,
