Национални пејзаж као „генетски културни код“

28-12-2013 10:14:27 | | Глас Русије, фото: Голос России/ vostok.rs |


Животна средина обичног руског грађанина, лик савремених градова и њихова будућност - овој теми посвећен је 21. по реду међународни фестивал Неимарство који се одвија у Москви. Његова основна овогодишња тема је формулисана овако: Национална архитектура. Организатори се надају да ће скренути пажњу на проблем губитка исконског руског стила у архитектури. На форуму су представљене експозиције из 20 региона Русије, као и 10 конкурса, укључујући националну награду у области архитектуре Кристални Дедал.

У центру изложбене сале је зелена трава. На њој су представене велике коцке. У дубину прве може да се завири само кроз мале дурбине: помоћу сложеног система стакала отвара се поглед на бескрајну шуму бреза. Али то је несумњиво илузија. У другој коцки агресивне црне призме висе над префињеним белим објектима – тако су аутори инсталације представили средину некомфорну за човеков живот. Поред је лопта од ваљане вуне. То је модел планете Земље – Ваљани глобус. Он је направљен од традиционалног руског материјала, који се користи приликом израде чизама. Граница Русије је означена ексерима, звездица је престоница земље Москва. Још једна геометријска фигура је направљена од панела типске стамбене зграде. Тако младе архитекте, неко са драматиком, неко са иронијом, предтављају тему фестивала – Нациолана архитектура. Инсталације прате видео-сижеи: на великим екранима су историјски призори руских градова на прелазу 19-20. века као примери идеалног простора. Координатор фестивала Ирина Коробјина говори:

- Јединственост националне архитектуре у свим земљама формира се углавном грађевинама. Родне брезе и јасике можемо да видимо и у Финској, и у Канади. Али када видимо цркву Покрова-на Нерли или Сабор Василија Блаженог, или Адмиралтејство, схватамо да је то Русија. Архитектонско наслеђе носи у себи генетски код наше културе и представља основу јединства и континуитета, трајања државне историје.

Генетски код Руске архитектуре необично је покварен: у 20. веку безличним типским зградама, у 21. веку интензивном и неукусном комерцијалном градњом. Животна средина становника земље постаје све универзалнија и даља од националне. Наравно, неуспешне грађевине се појављују у токовима светског развоја архитектуре, примежује председник Савеза архитеката Русије Андреј Боков. Али ипак...

- Морамо да се осећамо делом професионалне међународне заједнице, морамо да осећамо овај тренд, кретање мисли, кретање ликова које формира време. Али истовремено морамо јасно да схватамо да руски простор, руска национална архитектура врло је специфична. Наши градови се битно разликују од азијских и европских.

Идеју националне архитектуре подржавају или у крајњој линији не противрече јој радови номинованих за архитектонску награду Кристални Дедал. Међу њима су и Олимпијски објекти у Сочију, и стамбени комплекси, и црквена здања, као и станице метроа, мостови, библиотеке и културни центри. Укупно 54 објекта. Сви они су већ изграђени. Наравно, за такву земљу као Русија, то је мало. Али ако се узме да у фестивлау учествује неколико пута више пројеката који касније добијају реалну шансу да постану грађевине, слика делује веселије. Између осталог, међу представљеним радовима ове године увећан је број пројеката рестаурације који директно утичу на очување националне архитектуре Русије.

Татјана Завјалова,