Печенег: нови живот схеме Калашњикова
На изложби Милипол-2013 у Паризу француска војска заинтересовала се за руски митраљез Печенег. Митраљез је намењен поражавању разних ватрених, транспортних средстава и ваздушних циљева. Он поседује побољшану концентрисаност паљбе у односу на своје аналоге за више од два и по пута.
Повећана поузданост
Печенег спада у класу митраљеза који су намењени за пуцање са руку, као и са сталка. Оружје овог типа се појавило средином 30-их година у Немачкој. Митраљез Калашњикова (ПК, затим ПКМ) ушао је у наоружање СССР 1961. године, затим је постао један од најбољих светских образаца своје класе, одликовао се релативно малом тежином, високом поузданошћу и ватреном моћи.
Упоредо са тим није био лишен недостатака заједничких за већину универзалних митраљеза, захтевао је смену цеви (непрекидна ватра из цеви доводила је до брзог трошења и пада ефикасности оружја) и поседовао је релативно малу концентрисаност паљбе.
Разрада Печенега је имала за циљ уклањање ових недостатака. Митраљез је добио нову цев са принудним хлађењем цеви – једноставније говорећи, барутни гасови који излазе из пресека цеви приликом паљбе стварају у предњем делу футроле ефекат пумпе и вуку дуж цеви хладан ваздух. То је значајно повећало животни век цеви и концентрисаност паљбе. Максимална дужина рафала који може да се испали из Печенега без хлађења износи 600 хитаца, а укупан ресурс цеви достиже 30 000 хитаца.
Огледна експлоатација Печенега у војсци је започела 2000-их година, и корисници су истакли велику удобност новог оружја и његову мању тежину чак у поређењу са не превише тешким претходницима јединственог митраљеза, прецизност која је порасла не само због боље конструкције цеви, већ и због удобнијег нишана. Печенег са цеви стављеном у футролу нема топлотна колебања ваздуха пред мушицом које је ометало нишањење из ПКМ.
Извоз: широке перспективе?
Каријера Печенега је тек на почетку – за сада осим Русије користи се у врло малом броју земаља, углавном савезница ОДКБ. Изложбе сличне Милипол-2013 олакшавају пласман оружја на страна тржишта, посебно када је већ нагомилано некакво реално искуство бојеве примене. Данас такво оружје постаје још актуалније, јер у већем делу развијених земаља последњи модели универзалних митраљеза су били направљени пре неколико деценија. Ипак конфликти 2000-их година показали су неопходност за таквим видом наоружања.
У Авганистану одреди талибана са ПК (ПКМ) или њиховим верзијама несовјетске производње често су добијали тактичку предност над одредима НАТО-а опремљеним лаким митраљезима са мецима прелазним по снази, захваљујући којима је полазило за руком да се избегну озбиљни губици и да се добије број само на рачун много боље координације и спољне подршке. Ипак ове предности нису увек и свуда доступне и такво оружје као Печенег ће бити тражено у армијама и специјалним одредима многих земаља – од Источне Европе до Латинске Америке.
Претходник Печенега, митраљез Калашњиков (ПК/ПКМ), кориштен је и до сада се користи у многим земљама. Од Печенега тешко да треба очекивати тако широку географију – данашњи извоз стрељачког оружја мање је широк него у време хладног рата.
Према мишљењу експерата, једна од последица изласка Печенега на тржиште може да буде обнова разрада оружја сличног типа на Западу, када постане јасно да узорци направљени у време хладног рата не могу да конкуришу по тактичко-техничким карактеристикама Печенегу. Сасвим је могуће да интересовање француске војске за нови руски митраљез може да се претвори у скору производњу оружја сличне класе... made in France.
Илија Крамник,
