Руска космонаутика у потрази за исплативошћу
У Москви је одржана редовна седница Стручног савета председника војно-индустријске комисије Руске Федерације. Форум, којим је председавао Дмитриј Рогозин, био је посвећен организацији космичко-ракетне делатности у Русији. Присутни експерти и водећи специјалисти ове индустријске гране, дали су непристрасну оцену досадашњих резултата.
Русија у орбити: таксиста или играч?
Дмитриј Рогозин назвао је главне проблеме руске космонаутике, која је данас, очигледно, изгубила своју водећу позицију. Губитак инфраструктуре, кадра и затварање једног броја кључних НИОКР довело је до тога да је улога Русије у космосу у периоду 2000-2010 сведена на позицију "таксисте". Највећи број руских космичких лансирања, чији број је смањен на 20-30 годишње, сводио се на слање страних сателита у орбиту. Деградацију ове гране индустрије пратио је пад поузданости, чак и старих система, наглим порастом радног века уређаја нових образаца и редовним неуспесима сложених мисија типа "Фобос-Грунт". Међутим, део система је успео да се спасе од пропасти. Пре свега, то се односи на комуникациони сателит ГЛОНАСС. ГЛОНАСС је успео да распореди цивилну групу, пре свега захваљујући тачно одређеним потребама за подацима система и развојним циљевима. Очувана је и пилотска космонаутика - не само због НАСА-иног финансирања програма међународне свемирске станице.
Као резултат тога, удео Русије на светском тржишту космичких услуга, израђен у новцу, смањен је до 3% (укупна сума 180 милијарди долара). Но, Русија и даље изводи највећи део лансирања ракета-носача у условима појаве нових РН у САД и код других учесника трке у овом сектору, који и без тога није најпрофитабилнији и високо технолошки, што ће неминовно довести до његовог смањења.
Враћање улоге Русије као играча на тржишту захтева адекватну процену ситуације и коришћење расположивих адута. Конкретно, Дмитриј Рогозин је истакао улогу ГЛОНАСС као једног од могућих сектора велике комерцијализације руске космичке делатности. При том, стварање инфраструктуре ГЛОНАСС може и треба да постане локомотива за руску електронску индустрију - налог, у складу са којим ће се пријемници сигнала ГЛОНАСС окупљати на руској компонентној бази, већ је потписан.
Одрицање од фантазије
Већ дуги низ година, стратешко планирање развоја космичких активности практично није вођено. Бројне жеље су остале само на папиру, док су за циљеве бирани разни амбициозни пројекти без практичне основе - од лета на Месец до експедиције на Марс. При том, одговарајући пројекти НИОКР, чак и извођени у релативно малим размерама, тражили су новац и време.
Практично једногласно мишљење чланова савета се своди на то да, зарад успеха космичког програма Русије, треба напустити фантазије и прећи на решавање реалних задатака, пре свега, обнављање раније изгубљеног потенцијала. Ово се односи на развој нове генерације сателита, са израдом базних елемената (који се данас углавном увозе) и развој напредних лансирних уређаја са побољшаним технолошких карактеристика и могућности за лансирање у орбиту различитих параметара.
Ово је битан темељ и за развој космичке инфраструктуре око Земље, која обезбећује сигурност држави, економски развој и даљи продор у космос. При том, од амбициозних циљева типа нове експедиције на Месец на Марс, нико не одустаје - али они данас не могу одређивати перспективу развоја космичке индустрије.
Примарни задатак у овом тренутку је завршетак рада на ракети-носачу "Ангара", што ће омогућити економску ефикасност лансирања у орбиту и модернизацију предузећа за производњу сателита. При том, потпуно је могуће и смањење њиховог броја. Ситуација, када компанија производи 1-2 јединице годишње, апсолутно је неприхватљива како са економске тако и са управљачке тачке гледишта, узимајући у обзир потребу за унификацијом платформи и система управљања.
Успех у овој области и ако не врати Русији лидерство у космосу, значајно ће ојачати позицију земље у овој области. Цена неуспеха може бити превисока.
Илија Крамник,
