Русија обнавља радарско поље
Најновија радиолокациона станица (РЛС) „Контејнер“, која је изграђена код града Ковилкино у Мордовији, стављена је у борбену готовост. Радарски систем ће омогућити руским снагама противваздушне и противкосмичке одбране откривање кретања на западном правцу практично свих летелица и лансирања крстарећих ракета на удаљености до 3000 километара.
Сазнање – умирује
Пуно радарско поље на кључним правцима је залог поуздане противваздушне одбране. Распад СССР је проузроковао знатне пукотине у овом пољу. Као прво, многи објекти противваздушне одбране (ПВО) и система обавештавања о ракетном нападу (СПРН) нашли су се ван руских граница. Као друго, објекти који су остали на простору земље или у иностранству, али под контролом Русије, - полако су застарели. У међувремену, бивши источноевропски савезници СССР-а постали су чланови НАТО-а. Све наведено је изазвало критичку претњу безбедности земље, пошто је управо контрола ваздушног простора постала одређујући фактор савременог ратовања, чак упркос томе, што је политички, вероватноћа сукоба на западном правцу постала знатно мања, него пре 30 година.
Постављен у Мордовији „Контејнер“ је први радар (РЛС) из низа радара локације на великој удљености (Over-the-horizon radar) нове генерације. Уједно са станицама „Вороњеж“' система обавештавања о ракетном нападу (СПРН), он је у функцији обнављања руског радарског поља.
Физика и географија
Домет класичних радарских станица на површини земље је ограничен хоризонтом. Радио-таласи се шире по правој линији. Они нису у стању да „обиђу“ површину земље. Тако да објекти, који се налазе иза хоризонта и крећу се на малој висини, нису видљиви за радаре. Притом, што је већа удаљеност од станице, то је већа мртва зона, коју радар није у стању да контролише.
Израда радара са деловањем преко хоризонта (Over-the-horizon radar) почела је још 40.-тих година. У почетку се највише полагало наде на дуге таласе, који су у стању да следе површину земље. Међутим, за ове таласне дужине биле су потребне антене енормних димензија и снаге (они су веома велики и за краткоталасне радаре велике удаљености). Услед тога, овај правац истраживања није имао перспективе.
Затим су инжењери почели са радом на краткоталасним уређајима. Они се шире у атмосфери Земље на удаљеност, која зависи само од снаге предајника, и вишеструко се рефлектују од јоносфере. Овај принцип се одавно и успешно примењује за потребе везе на великој удаљености, међутим прецизно лоцирање објеката у атмосфери уз коришћење кратких таласа дуго времена се сматрало немогућим.
Први совјетски радар ове класе је био 5Н32 „Дуга“. Три радара су изграђени 80.-тих година, у Русији код Комсомолска на Амуру и у Украјини, код Чернобила и Николајева. Станице су оцењене као веома перспективе, међутим прво је чернобилска катастрофа, која је проузроковала евакуацију становништва, а затим и распад СССР-а – били узрок прекида рада ових постројења.
Већ 90.-тих година почето је са коришћењем две нове станице, које је извео Научно-производни систем „Научно-истраживачког института удаљене радио-везе“ (ОАО „НПК „НИИДАР“) – „Телец“ и „Волна“. Затим, почетком 2000.-тих – „Подсолнух“ и „Лагуна“. Ови радари, који су изграњени на обали, коришћени су за контролу поморске и ваздушне ситуације у оквиру економске зоне од 200 миља. Они функционишу по принципу „површинских таласа“, - користе особине кратких радиоталаса да се простиру за хоризонт услед дифракције дуж морске површине. Исто тада, 90.-тих година почело је развојем новог радара, којем је било суђено да постане објекат 29Б6 „Контејнер“.
Према постојећим подацима, станица може да лоцира циљ на удаљености преко 3000 километара које се налазе на висини до 100 километара. Уз то, станица са високом прецизношћу одређује координате лоцираног објекта. Осим тога. „Контејнер“ има преглед са ширином од 180 - и то омогућава смањење количине станица за кружно посматрање и истовремено повећава густоћу радарског поља за рачун узајамног преклапања поља.
Знатна предност станице су њене економске карактеристике: радар је модуларног система, и компоненте се производе фабрички, због чега се знатно поједностављује и смањује цена изградње.
Систем у Мордовији чине бројни торњеви са антенама, које су на њима инсталисане, као неколико модуларних јединица са приборима за обраду сигнала. Потребно је нагласити, да се код града Ковилкино налази само пријемни систем. Предајник РЛС 29Б6 налази се на удаљености од 300 километара, код града Городец, у Нижеградској области.
Друга станица „Контејнер“ биће изграђена на Далеком Истоку. Укупно, до 2020. године планирана је изградња, према разним подацима, до шест таквих радарских станица. У комбинацији са радарима „Вороњеж“ они ће обезбедити потпуну покривеност руске границе. То ће омогућити откривање лансирања балистичких ракета, као и летова авијације, укључујући авионе, беспилотне летелице, крстареће ракете, међу њима и слабо уочљиве.
Илија Крамник,
