Балкански путеви Јелене Гускове

12-12-2013 09:31:03 | | Глас Русије/ vostok.rs |


Добили смо повод да честитамо угледном руском балканологу, руководиоцу Центра за проучавање савремене балканске кризе Института Славистике РАН Јелени Гусковој излазак новог научног рада Балкански путеви и сумануто беспуће.

Према речима Јелене Гускове, књига садржи радове написане разних година разним поводима: за конференције, колективне монографије, новине и часописе, између осталог и за Глас Русије. Уз брижљив одабир материјала за објављивање је добијено 700 страница. Књига се састоји од три одељка.

- Први одељак се тиче историје балканских народа. На многим конференцијама и у научним радовима морала сам да разматрам и историјске радове. На пример, Босна и Херцеговина у геополитичким плановима великих сила или дужина Асоциајције културне сарадње СССР и Хрватске 1945-1949. године. Постоји рад посвећен 1948. години. Постоје материјали о примерима историјског пријатељства Црне Горе и Русије. Други одељак је посвећен кризи и ратовима, тачније 90-им годинама. Трећи одељак ми се чини посебно занимљивим, зато што се тиче мојих сећања о многим догађајима, мојих личних сусрета на Балкану. То је и мој рад у Загребу у штабу мировних снага, и о делатности руског батаљона на територији бивше Југославије 1994. године, и сећања на сусрете са Радованом Караџићем и генералом Младићем. И лична сећања о Хашком трибуналу. У тој књизи се налазе моје фотографије из личног архива. Тако да је издање испало прилично опширно, али то је она фаза коју треба да прође сваки истраживач у свом научном путу.

Између осталог ове године је изашла још једна књига Јелене Гускове која је у преводу на србски добила назив Косово и Метохија: рат и у услови мира. У чему је њен главни задатак?

- Ја сам је замислила као књигу о преговарачком процесу који се водио у јнују 1999. године. Али када сам написала сто страница, схватила сам да ће читаоцу бити нејасно шта је том процесу претходило. Зато сам морала да напишем о бомбардовању НАТО-а од марта до јуна 1999. године. Како би рад изгледао сасвим завршено, написала сам и о косовском питању, почев од краја 19. века, када је изашао документ под називом Призренска лига, који је предвиђао придруживање свих територија са већинским албанским становништвом. Разуме се, овде може да се наше инфорамција о о томе шта се дешавало на Косову и Метохији после јуна 1999. године. Књига се завршава потписивањем бриселског споразума у априлу 2013. године. Тако да она обухвата прилично широк историјски период, али је завршено дело.

Пошто се већина питања која се разматрају књизи тиче Косова и Метохије и борбе за ове територије Југославије са западним снагама, Јелна Гускова је решила да изда превод на србски језик у Косовској Митровици. У чему се састоји новина тог издања?

- Ради се о томе што на Западу такву комплексну анализу никада нису спроводили. Понекад је разматран неки одређен период. А сви процеси који су се дешавали на Косову и Метохији и у Југославији, почев од 90-их година, имају своје историјске корене. Већ сам говорила о документу Призренска лига који предвиђа уједињење свих територија са већинским албанским становништвом, написаном још крајем 19. века. Тачније Албанци су почели да реализују овај план још онда када је ова територија била под турском влашћу. Сада видимо да управо сада, у 21. веку, после проглашења независности Косова у фебруару 2008. године, овај процес је ступио у завршну фазу. У књизи је показано како су у разним историјским фазама Албанци ишли ка свом циљу. То је и бомбардовање НАТО-а, и коначно унитшавање Југославије, и озбиљна етапа подршке косовских Албанаца од 2008. до 2013. године.

Сада, каже Јелена Гускова, независност се приближава већ србским рукама. Али мада власт у Србији виду у ступању у ЕУ благо за своју земљу, балканиста сматра да ће овај моменат морати да се чека још врло дуго: Европа после Косова затражиће одустајање од Војводине, од јужних области земље са градовима Прешево и Бујановац, и томе краја неће бити.

Осим ситауције на Косову и Метохији, Јелена Гускова планира да исприча читаоцима и о другим процесима који су се дешавали на територији бивше Југославије. О томе је она говорила одговарајући на питања о својим стваралачким плановима.

- Сада планирам да пишем књигу о међународним односима са Југославијом после Другог светског рата. Односи других бивших југославенских република са Београдом нова су тема не само за руску историографију. Она није озвучена не само у Београду, већ ни у многим данас независним државама: Словенији, Хрватској, Макдеонији. У међувремену планирам да пишем и мемоаре. Јер имала сам толико сусрета, толико забавних случајева о којима говорим за време сусрета са својим србским и другим колегама за време незваничних разговора. Сматрам да је потребно да их опишем. то ће бити посебно занимљиво за представнике нове генерације који мисле мало другачије. Јер сада је све другачије: и време, и сусрети, и разговори, и услови у којима се они одвијају. То су и компјутери, и поруке. Тачније мање разговора и више преписке. Али треба рећи да књиге излазе брже. Раније би било потребно 5-10 година, а сада на издавање не одлази више од две недеље. У сваком случају, сматрам великим успехом за истраживача објављивање три књиге у годину дана – две на србском и једне на руском. И искрено говорећи надам се да ће ми то дати могућност да се бар мало одморим.

Још једном честитамо Јелени Гусковој излазак нових научних радова и желимо јој нове стваралачке успехе!

Григориј Соколов,

Јелена Јурјевна Гускова је доктор историјских наука, редовни члан Руске академије наука, инострани члан Српске академије наука и уметности и члан Сената Републике Српске.Руководилац је Центра за изучавање савремене балканске кризе Института за славистику Руске академије наука.