Реферат о делатности Хашког трибунала: брзином пужа
5. децембра председник МТБЈ Теодор Мерон поднео је СБ УН реферат о делатности подређеног му судског органа. Из реферата се види да трибунал напредује брзином пужа, и то не оног, који се пење падином Фуџи као симбол трновитог и спорог, а ипак пута сазнања.
Изјављено је да процес првостепеног суда бившег председника Републике Српске Радована Караџића мора да се заврши у октобру 2015. године, бившег команданта Војске Републике Српске Ратка Младића до краја 2016. године. Што се тиче председника Српске радикалне странке Војислава Шешеља, који се нашао у Хагу неколико година пре поменутих личности, г-н Мерон се нашао у тешкој ситуацији у вези са одређивањем рока завршетка процеса.
О необјективним судијама и сто хиљада страна предмета Глас Русије је разговарао с замеником председника Српске радикалне странке Немањом Шаровићем.
- Мислим да је потпуно јасно да се у предмету против доктора Војислава Шешеља не поштују ни основна људска ни основна процесна права и потпуно је скандалозно да након једанаест година притвора председник суда не може чак ни да наговести када ће бити донета првостепена пресуда. Ја мислим да је то такође још једна потврда онога што је Војислав Шешељ написао у свом недавном захтеву да буде хитно пуштен на слободу, а то је чињеница да пресуда против њега не може бити донета у разумном року јер су сви разумни рокови одавно протекли. Хашки трибунал је сам себе довео у ситуацију да суђење практично треба да почне из почетка. Та некаква идеја какву је дало тужилаштво да нови судија треба да се упозна са предметом и да се суђење настави је нешто што је немогуће спровести из више разлога. Да би се неко упознао са предметом мора да прочита више од 100 хиљада страна. То је нешто што човек не би могао да прочита за наредних 5-6 година. Друго, судија који није учествовао у доказном поступку не може ни на који начин и ни под којим условима учествовати у доношењу пресуде. Једно од основних правних начела је начело непосредности које подразумева да судија мора да саслуша и оптуженог и сваког сведока непосредно и да на основу тога процени да ли сведоци, оптужени и сви други говоре истину. Јасно је да судија који није учествовао у поступку не може учестововати у доношењу пресуде.
Изузеће судије Хархофа, према мишљењу председника Мерона, одбацило је процес далеко назад, и то до изузећа је дошло на захтев самог Шешеља…
- Изузеће судије Хархофа је урађено на предлог Војислава Шешеља, зато што је судија Хархоф написао писмо које је послао свим другим судијама Хашког трибунала, као и тужилаштву и секретаријату, и које је објављено у медијима, у коме судија Хархоф отворено каже да по његовом мишљењу сви који су учествовали у ратовима током деведесетих на подручју бивше Југославије су криви и да сви који су оптужени пред Хашким трибуналом морају бити осуђени без обзира на доказе изнете у поступку. Јер по његовом мишљењу проблем може постојати само у томе што можда нису сви докази изнети, али што се њега тиче несумњиво је да су сви криви. Дакле, тиме је он јасно показао да код њега постоји претпоставка кривице, а не претпоставка невиности и да се то не односи само на Војислава Шешеља, већ уопште на све који су оптужени пред Хашким трибуналом без обзира на националност, чиме је он практично сам себе искључио из тог суђења. У медијима у Србији је то покушано да се представи на један крајње, рекао бих, покварен начин: како је Војислав Шешељ крив што му се не доноси пресуда зато што је, боже мој, он тражио изузеће судије. Једно од основних права је да суди судија који није пристрасан и нико на свету не би прихватио да му суди судија који унапред каже да ће без обзира на доказе осудити свакога ко је оптужен. Дакле, не ради се ту о Војиславу Шешељу и о некаквој његовој грешци, већ се ради о томе да Хашки трибунал није био у стању да обезбеди судију који није пристрасан. Ми из тима за одбране сматрамо да такво поступање судије Хархофа њега не искључује само из доношења одлуке, већ апсолутно у воду падају све процесне одлуке током поступка у којима је судија Хархоф утицао, а јасно је и то да је са таквим својим ставом судија Хархоф утицао и на судију Антонетија и на судију Латанци, јер су и они, када је судија Хархоф изузет, покушали да га заштите. Писали су некакву жалбу на коју немају право у складу са правилима Хашког трибунала, и покушали да га врате у поступак. Наш је став да они који желе да у доношење пресуде учествује судија који је неоспорно пристрасан и који има такав став да сви оптужени без обзира на изнете доказе морају бити осуђени, да су и такве судије пристрасне и да ни они не могу учествовати у доношењу пресуде.
Тимур Блохин,
КАТЕГОРИЈЕ
