У шта ће се претворити иранска нафта?

04-12-2013 09:21:14 | | Глас Русије, фото: ЕПА/ vostok.rs |


Укидање економских санкција ће олакшати живот Ирану, али прети тешкоћама осталим члановима Организације земаља извозника нафте (ОПЕК). Повратак великих обима иранске нафте на међународно тржиште може битно да утиче на цену црног злата.

До 2012. године Техеран је заузимао друго место међу члановима ОПЕК-а по обиму производње нафте. Дневно је вадио 3,5 милиона барела које је испоручивао у 23 земље. После санкција које су увеле западне земље, удео Техерана на међународном тржишту нафте поделили су међу собом други учесници ОПЕК-а, пре свега Ирак. У последње време Иран је производио око 700 барела дневно који су ишли у Кину, између осталог на Тајван, у Индију, Јужну Кореју, Јапан, Турску.

Сада у замену за сарадњу на нуклеарном програму САД и ЕУ су укинули санкције. Иран је добио могућност да обнови нафтни извоз у пуном обиму. Учесницима ОПЕК-а треба да смисле мере које ће спречити презасићеност нафтног тржишта и пад цена, подвлачи еконмиста, директор финансијске Групе компанија АЛОР Сергеј Хестанов.

- Зато што је режим санкција делова прилично дуго, значајни удео нафтних извозних капацитета Ирана тренутно је конзервисан. То отежава анализу колико нафте и колико брзо може да доспе на међународно тржиште. Али чак сам по себи долазак додатног извозника на тржиште врши притисак на цене. Интрига је у томе колико ће велики бити обими иранског извоза и у томе колико су спремни други учесници тржишта да смање своју производњу како би спречили пад цена. Нажалост, нису сви извозници чланови ОПЕК-а. И нису сви чланови ОПЕК-а довољно дисциплиновани. Уобичајена је ситауција када у ОПЕК-у обећавају да ће смањити производњу али не испуњавају своја обећања.

Јасно је да нико не планира да продаје нафту за грош. Али разни чланови ОПЕК-а имају различите границе максимално допуштеног пада цена. Саудијској Арабији, на пример, за бездефицитни буџет довољно је 80 долара за барел. А Венецуели је потребно најмање 115. Зато из Каракаса већ сада позивају ОПЕК да ревидира квоте у контексту повратка Техерана на тржиште. Већина за сада жели да извиди ситуацију, а не да сече сопствене испоруке, истиче директор за енергетски правац Института за енергетику и финансије Алексеј Громов.

- Заиста може да настане ситуација када значајни обими иранске нафте могу да доведу до пада цена. Али не бих говорио о томе да у дугорочној перспективи то може битно да утиче на тржиште нафте. Зато што ипак повратак једног, макар и великог фактора, радикално неће променити слику. Могућа је краткорочна турбуленција. али касније велики фактори ће обавезно регулисати ситуацију, и она ће се вратити у уобичајене токове.

На данашњи дан сумарни обим експлоатације нафте од стране земаља картела износи 30 милиона барела дневно. Тоје 40% светског извоза. Зато одлуке ОПЕК-а приметно утичу на читаво нафтно тржиште. 14. децембра представници земаља ОПЕК-а (а тачније Ирана, Ирака, Кувајта, Саудијске Арабије, Венецуеле, Катара, Либије, Уједињених Арапских Емирата, Нигерије, Еквадора и Анголе) планирају да се окупе у Бечу на новом заседању. Предстоје озбиљне дебате.

Наталија Коваленко,