EKA изабрала астрофизику

02-12-2013 03:51:00 | | Глас Русије, фото: ЕПА/ vostok.rs |


Европска космичка агенција (ЕКА) је одредила теме будућих мисија L-класе које ће бити послате у космос 2028. и 2034. године. То су рендгенска опсерваторија и пројекат за регистрацију гравитационих таласа. Иако ће званично прикупљање техничких понуда у оквиру ове две теме почети 2014. године, већ сад су многи убеђени да знају ко ће бити победник такмичења.

Програм ЕКА Cosmic Vision („Виђење космоса“) предвиђа покретање три пројекта L-класе (од large – „велики“) за 20 година. Вредност једног пројекта је око 1 милијарде евра. Прва ће бити мисија JUICE на проучавању Јупитера и његових сателита која ће кренути у космос 2022. г. (можда ће се том пројекту прикључити и Русија с апаратом за слетање на Ганимед).

Сад је руководство ЕКА очигледно решило да промени тему и да пређе с планетарних послова на астрофизичке. Крајем децембра је директор научних програма агенције Алваро Хименес објавио препоруке за избор мисија за комитет ЕКА у погледу научног програма који је требало да начини коначан избор између пријава које су достављене на конкурс. У широким круговима ово је прихваћено као практично усвојена одлука.

И изненађења није било: на седници од 28-29. новембра комитет је одобрио теме врела и енергична Васиона (пројекат рендгенске опсерваторије нове генерације) и гравитациона Васиона (опсерваторија за регистрацију гравитационих таласа).

Даље протокол предвиђа прикупљање понуда за пројекте у оквиру ове две теме. За L2 он ће бити отворен почетком 2014. г., за L3 – нешто касније. Међутим, као што се претпостављало, изненађења неће бити ни сад и „зелено светло“ ће добити екипе које су заправо и понудиле теме. То су пројекти ATHENA+ („усавршени телескоп за астрофизику високих енергија“ the Advanced Telescope for High Energy Astrophysics) и eLISA („космички ласерски интерферометар“ evolved Laser Interferometer Space Antenna). Први предлаже Институт за ванземаљску физику, а други – Институт за гравитациону физику, оба Друштва су „Макс Планк“ (Немачка).

Аутори рендгенске астрофизичке опсерваторије ATHENA+ желе да покушају да сазнају одговоре н да питања: како се видљива материја скупљала у велике структуре (скупови и суперскупови галаксија), како су расле црне рупе и какав утицај су имале н Васиону.

Пројекат eLISA је занимљив још и с техничке стране. Плнирано је да се у космосу лоцирају три апарата на међусобној раздаљини од око милион км. Апарати, снабдевени ласерима, мериће удаљеност између себе сразмерно с кретањем по орбити и на основу тога како се она мења моћи ће да се израчунају гравитациона колебања која долазе од далеких масивних објеката, пре свега, гигантских црних рупа.

Присталице планетарних истраживања критикују ЕКА због давања предности астрофизици. Осим Јупитера нема других планета на списку великих мисија ЕКА у наредних десет година. Скоро да их нема ни међу претендентима на мисије М-класе (medium – средњи) с вредношћу пројеката до 500 милиона евра. Cosmic Vision предвиђа укупно шест таквих мисија. Прве две су већ изабране, а у фебруару 2014. ће бити изабрана трећа (лансирање до 2024. г.). За финансирање се бори пет пројеката, од којих је један – Marco Polo-R усмерен на допремање материја с једног од астероида у Земљиној орбити.

Прецизираћемо да се ради само о програму Cosmic Vision у који не улази, на пример, пројекат ExoMars. Међутим, ни Марс не задовољава оне који би желели да проучавају периферију Сунчевог система – Сатурнове сателите и „заобиђене пажњом“ Уран и Нептун. С друге стране, астрофизичка јавност сматра да је избор ATHENA+ био важан како би се одржала наследност рендгенских опсерваторија. Сад ЕКА располаже двама орбитским рендгенским инструментима (XMM-Newton и ИНТЕГРАЛ), али у обе већ ушле у другу деценију тако да је време да се размишља о замени.

У сваком случају, избор је учињен и данас се вероватно не може одговорити да ли тапкамо у месту или, напротив, развијамо нове технологије. ЕКА и Cosmic Vision нису једини играчи у космичким истраживањима, тако да се уколико постоје средства и могућности може опремити мисија за друге планете и ван европског програма. Али, да ли светска космичка заједница увек има такве могућности? Како сведочи смањење буџета НАСА, одговор највероватније може бити негативан.

Олга Закутњаја,