У потрази за несталим водоницима

02-12-2013 09:43:35 | | Глас Русије, фото: ЕПА/ vostok.rs |


26. новембара, недељу дана након лансирања марсове сонде MAVEN, винуо се у небо апарат за проучавање атмосфере Венере - VeSpR (НАСА). Винуо се и готово одмах вратио - покренут на геофизичкој ракети, у лету је провео мање од 10 минута, од којих је 4 минута и 10 секунди осматрао Венеру. Ипак, како се његови творци надају, VeSpR ће помоћи да се рузуме шта се десило са водом на Венери.

Данас, Венера се налази међу "сиромашним рођацима" породице "великих" планета земљине групе: пажња јавности је прикована за Марс, док се на "богињу љубаву" односи само један свемирски пројекат - европски апарат "Венера Екпрес". Ипак, фундаментална наука о Венери није сасвим заборављена. Да је тако сведочи и пројекат VeSpR (Venus Spectral Rocket).

Експеримент спроводи Бостонски универзитет. VeSpR - ултраљубичасти телескоп на геофизичкој ракети, намењен за мерење само једног индикатора - линије емисије атома водоника под називом "Лајман-алфа". На основу ње, научници се надају да ће утврдити колико у горњој атмосфери Венере има водоника и његовог тежег изотопа деутеријума (у језгру атома деутеријума, осим протона, налазе се и неутрони). Ови подаци су кључни да би се утврдило колико је воде било на Венери у раним периодима њене историје, и после ког времена је нестала са планете.

Данас, Венера је као и Марс веома сува. Ако се кондензује сва вода која се налази на Венери, она би могла прекрити целу планету слојем од 3 цм - у поређењу са 3 км на Земљи. Али то није било увек тако. Претпоставља се да су се три планете земљиног типа формирале са приближно једнаком количином воде, која је потом нестала са Венере и Марса. Заправо, овај процес се и даље наставља: иако на површини планете нема воде, у атмосфери се налазе њени молекули. Под утицајем сунчеве светлости, они се распадају на кисеоник и водоник (или деутеријум), који се постепено подижу у горње слојеве атмосфере, одакле их већ разноси сунчеви ветар. Лакши атоми водоника се брзо разнесу, док са деутеријумом иде мало спорије. Ако меримо однос деутеријум - водоник, у зависности од висине, може се претпоставити колико се раније налазило воде на Венери и колико је планета губи данас.

Такви експерименти су већ рађени на различитим летелица, почевши сод "Пионира-Венере" (САД) и до "Венере Екпрес". Према њеним подацима, на пример, однос деутеријума према водонику на Венери, 200-300 пута је виши земљиног, при том, на различитим висинама је све другачије. VeSpR треба да измери овај параметар на горњој атмосфери.

Пошто ултраљубичасто зрачење веома апсорбује земни ваздух, немогуће је пратити са Земље венерину атмосферу. Висина лета VeSpR - око 110 км. Иако су те четири минуте, које је апарат провео у космосу, занемарљиве, научници из Центра за космичку физику Бостонског универзитета, који су водили експеримент, поносни су научним резултатима, који се могу успоредити са четворочасовним посматрањима са космичког телескопа Хабл. Штавише - телескоп VeSpR се после лета може поново користити.

Занимљиво је, да је скоро истовремено Јапанска аерокосмичка агенција (ЈАХА) објавила почетак рада орбиталног телескопа SPRINT-A, исто тако посебно усмереног на проучавање атмосфера Венере и Марса (као и на дешавања на Јупитеру). Покренути у септембру ове године SPRINT-A (Spectroscopic Planet Observatory for Recognition of Interaction of Atmosphere, јапански назив HISAKI) такође носи ултраљубичасти спектрометар за проучавање како наше планете-"сестре" Венера и Марс губе атмосферу под дејством сунчевог ветра. Сателит ће се налазити у орбити на надморској висини 950-1150 км и тамо ће провести целу годину.

Олга Закутњаја,