Светске трговинске несугласице у СТО
Никада још чланови светског трговинског клуба нису били тако близу потписивању новог споразума, као ове јесени. 10 недеља је заседао Генерални савет СТО у Женеви. Изабрани у септембру генерални директор Роберто Азеведо је успео оно, што нису успевали његови претходници од 2001. године.
Почети пре 12 година у главном граду Катара Дохи преговори о даљој либерализацији трговине су ушли у финалну фазу. Протекле недеље су се појавила саопштења да су развијене земље, међу њима и САД, као и економије у развоју, као што су Кина и Индија, успеле да савладају несугласице у питањима, повезаним с субвенцијама и тарифама за пољопривредне производе. Земљама у развоју су обећали приступ тржиштима развијених земаља без царине. Развијене земље су пристале да смање националну подршку аграријама.
Чинило би се да је савладано најспорније питање Дохијске рунде. Међутим, недељу дана пре самита СТО на Балију, поново су настали проблеми. Земље, сагласне са суштином документа, почеле су да траже за себе преференције по неким питањима. Између осталих, Индија инсистира да би субвенције за стварање пољопривредних залиха ради подршке најсиромашнијих фармера и потрошача биле ван регулисања СТО. У СТО је као и раније свак за себе, констатуjе експерт Института примењених економских истраживања Руске академије народне привреде и државне службе при Председнику РФ Вадим Новиков.
- СТО су основале владе, свака од којих се у некој мери бави протекционизмом. Типични пример је управо заштита пољопривредног произвођача. По правилу су тарифе за пољопривредне производе вишеструко веће од тарифа за све остало. Разумљиво је, да државе, које се баве протекционизмом, не могу да дођу до неког заједничког споразума.
Међутим, постоје питања, неопходност решења којих признају сви. Једно од њих је отклањање препрека на путу слободне трговине и трансграничног кретања робе. Логистичке, административне и друге нетарифне препреке постају знатна сметња за раст међународних трговинских токова. Пример: понекад царинска стражарница једне земље ради од 6.00 до 18.00 часова, док слична стражарница с друге страоне границе - од 8.00 до 20.00. Ту нису потребна сложена техничка решења, довољна је ефикаснија координација акција.
Међутим, и ту има препрека. Најсиромашније земље нису могле да добију финансијску помоћ осталих чланица СТО за опрему царинарница у складу са заједничким прописима.
Према мишљењу шефа СТО Роберто Азеведоа, амбасадори 159 земаља-чланица максимално су ускладили детаље глобалних новина у области трговине. Даље је потребна политичка воља. 3.-6. децембра на Балију ће бити одржан самит земаља СТО на нивоу министара. Они би могли да почну реформу правила међународне трговине, која делују од средине 1990-их година. У противном случају ће СТО утонути у билатералним односима и споровима учесника и изгубити ауторитет светске организације.
Наталија Коваљенко,
