Европа ће помоћи јачању јуана
Кина појачава дипломатско лобирање како би јуан постао међународна валута. Премијер Државног савета Кине Ли Кецјан у Букурешту је на састанку са лидерима 16 земаља Централне и Источне Европе предложио да се активније воде заједнички обрачуни у пару јуан - евро и остале европске валуте. Док је заменик премијера Ма Кај добио пристанак Париза да постане нови центар у западној Европи за трансакције у јуанима.
Иницијатива Ли Кецјанга се односи на то да се на рачун земаља Централне и Источне Европе прошири граница употребе јуана. Под овим новим пројектом, Кина је спремна да отвори кредитну линију европљанима од 10 милијарди долара за заједничке инфраструктурне пројекте. Изневши на европско тржиште робу и услуге на суму еквивалентну јуану, Кина себи решава најмање два проблема. Она ће овим увести своје европске партнере да раде са јуаном и истовремено ће добити по своп споразумима евро, фунте и остале валуте за плаћање увоза из Европе.
У Букурешту, Ли Кецјанг је саопштио да жели да види Централну и Источну Европу активним извозницима пољопривредних производа у Кину. То су, пре свега, месо и млечни производи и вино. Они су у суфицитарни на континенту.
Иницијатива да се прошири граница примене јуана са интересовањем је дочекана код лидера земаља Централне и Источне Европе. Један од главних разлога су потреси на глобалном девизном тржишту, уверен је главни економиста Дојче банке Јарослав Лисоволик:
- Интересовање за кинеску валуту подстакнуто је чињеницом да постоји стварна потреба у читавој глобалној економији за новим резервним валутама. Централне банке земаља у свету имају потребу за диверсификацијом својих девизних резерви и за то, наравно, покушавају искористи алтернативу долару и евру. Посебно зато што се код овог пара у последњих неколико година, услед криза у америчкој и европској економији, примећују доста велика колебања. Зато, многе земље би желеле да, као резервне валуте, искористе нова тржишта, таквих брзорастућих земаља каква је Кине.
Не случајно, Париз би већ у блиској будућности могао постати трећи, након Лондона и Франкфурта на Мајни, европски центар за операције са јуаном. Ово је најављено у оквиру кинеско - француског економског, фискалног и финансијског дијалога. Потпредседник Државног савета Ма Кај предложио је европљанима, без обзира на постојеће трговинске рестрикције, развијати инвестициону сарадњу у областима нуклеарне енергије, нових извора енергије, дигиталних технологија. Односно, означио је оне нове области, где Кина рачуна да ће користити јуан и емитовати акције својих компанија у јуану.
Различита валутна ограничења у Кини приморавају европљане да са великом обазривошћу прелазе да раде са јуаном. Међутим, тренд интернационализације јуана узима све више маха, и то не само у Европи, уверен је Јарослав Лисоволик:
- Кина постепено и пажљиво води политику либерализације свог валутног режима. Временом, сигурно се може говорити и о томе да ће кинеска валута постати све доступнија за операције како за појединце широм света, тако и за централне банке као резервна валута, чију улогу може играти јуан.
Експерт сматра да је интерес јуана у Европи повезан са постепеним померањем тежишта глобалне економије из развијених земаља у земље развоју:
- Овај тренд ће се појачавати у мери како Кина буде преузимала улогу лидера у светској економији. Ми предвиђамо да ће до 2022. године Кина престићи америчку економију и да ће, вероватно, удео Кине у светској трговини и инвестицијама, такође, расти. То ће ојачати позицију јуана као потенцијалне резервне валуте.
Данас, јуан се већ налази на тржиштима 220 земаља и региона света. Кина има споразум са више од 20 иностраних структура девизне контроле о валутним своповима. Последњи је потписала са Казахстаном, неколико дана након што је Астану посетио кинески председник Кси Ђинпинг.
Владимир Фјодоров,
