Руска награда србском песнику
Словенски форум уметности Златни Витез, који се одржава у Москви, наставља свој рад. Србија је, као и увек, његов посебан учесник, између осталих и у књижевном делу фестивала, где се одликују познати писци Русије, као и словенских земаља бивших република Совјетског Савеза и Европе.
Србски песник, копредседник Савеза писаца Србије, Ранко Радовић постао је ове године носилац три награде. То је златна диплома фестивала Златни Витез за зборник песама „Њежје“, специјална награда издавачког савета РПЦ и медаља првог штампара Русије Ивана Фјодорова.
Песник, рођен у Црној Гори, живи у емиграцији, у Канади. Тамо је он на челу србског историјско-културног друштва Његош, чији је задатак заштита традиција Србије. Како живи балкански емигрант на туђини?
- Ја сам у Канади канадски држављанин исто тако као што и држављанин своје домовине у којој сам рођен. Дакле осећам се сасвим лепо. То је једна земља која има једну широку демократију, пространством велика али људством мала. Сама Москва је као пола Канаде. Тако да није се лако сналазити у Москви. Једино је спас што ја ту имам моје велике пријатеље, велике књижевнике, писце.
Ранко Радовић је носилац многих награда у неким земљама, али највише цени Русију.
- Рећићу вам једну своју мисао коју сам увек изговарао на свим скуповима које одржава „Његош“ на свим скуповима у емиграцији и изван домовине, да се више воли зла мајка него добра маћеха. Русија је моја друга мајка. Ја се спремам да пишем једну своју велику химну Русији. Ако Бог да онда ћете видети у ствари делом што ми је то све значило и какав је то подстрек, каква је то мотивација једна награда из руке братске Русије. „Златни Витез“ помаже у томе да се одабиру прави књижевници и нарочито представници сродних држава, што има још једну ноту да словенски народ живи сродно и да то не буде како би рекао председник Удружења књижевника Русије Виктор Ганичев: „Зашто Европи и осталим сметају уједињени Словени? Ми морамо да радимо као писци на уједињењу Словена, на уједињењу како то тражи цивилизовано време“. Дошао сам на „Златни витез“, осећам се јако лепо, нарочито због тога јер три моје књиге су преведене на руски језик. Сад се преводи и избор моје поезије из необјављених књига. Избор ће урадити Иља Числов, највећи преводилац са србског језика на руски.
Илија Числов и сам високо цени песички рад Ранка Радовића.
Србска поезија се одазвала на зов времена на крају 20. века на граници трећег миленијума хришћанске ере. Срби су показали пример истинског јунаштва и на неки блистави тренутак су постали пример за цео словенски свет и за читаву Европу. И ту је и Ранко Радовић са својом изворном поезијом која има велику животну снагу. То је права словенска поезија. Он враћа старе речи, он враћа стари словенски дух у српску поезију, обнавља лепоту великог србског језика пошто је србски књижевни језик помало осиромашен. Међутим то се никако не односи на цео србски језик. Ранко Радовић је једна културна појава у културном словенском свету. То су праве димензије модерне српске културе, ја то стално понављам. Знате, како се то дешава понекад долазе неки случајни људи, који не знају да се две или три реченице саставе на србском језику. Тако и њихове колеге који су прво стигли овде у Русију. А прави уметници чекају, они не могу овако. И Ранко Радовић припада оним људима који се понашају са достојанством, воле Русију али се не намећу. Међутим, сад је дошло време, ево стигао нам је Ранко Радовић. И мени је драго да је дошао и у Русију са три своје књиге преведене на руски језик.
Подсетимо, да су на руски језик преведена три зборника песама Ранка Радовића: „Њежје“, „Страхор“ и „Вучица. У студију Гласа Русије је био дописник Григориј Соколов.
Григориј Соколов,
