Ал Каида- моћна финансијска институција ?
Недавно је у Приштини ухапшена шесточлана криминално-терористичка група Албанаца. Код њих је пронађена и одређена количина експлозива за који се сумња да је требало да буде употребљен како би се оштетиле бране на неким акумулационим језерима на Косову. Међутим, оно што плаши су наводи да су припадници ове криминалне групе, заправо „спавачи“ Ал Каиде који само чекају наређења, спремни да почине терористичке акте.
Колико су страхови оправдани и откуд припадници такозване беле Ал Каиде на Балкану, питали смо политиколога Зијада Бећировића са Института за блискоисточне и балканске студије ИФИМЕС из Љубљане.
Господине Бећировић, које је Ваше мишљење у вези са писањима медија да хапшења ове шесточлане терористичке групе „спавача“ уопште не би ни било, да наводно двојица исламских екстремиста нису исхитрено напала двојицу држављана САД, који су били на „специјланом задатку“ у Приштини?
- Хтео бих да направим увод овде, јер се ради о различитм облицима екстремизма. Управо један од њих је и исламски екстремизам на просторима бивше Југославије, али и на простору бившег СССР. После пада комунистичких, односно социјалистичких режима- дошло је до једне празнине, када је идеологију која је до тада била актуелна морало нешто заменити. Празнину до које је дошло попуниле су управо религије- у Русији су то углавном била руска православна црква и исламска заједница, на Балкану је ту била још и католичка црква. Наравно, ту је био и читав низ других верских заједница, које су кроз своје мисионарство покушале да ојачају своје присуство у самом региону.
Управо и ова догађања на Косову говоре да одређени кругови прихватају и радикалне интерпретације и ислама, али и других религија. Морамо поменути овде да Албанци припадају, односно исповедају три велике религије, тако да тај екстремизам није ништа ново. Међутим, када говоримо о самим мотивима таквих терористичких акција морамо знати пре свега да ли је то жеља да се промени уставно-правни поредак или се заиста ради о исламистичким намерама да се угрожавају животи, оних који нису муслимани. У овом случају се ради о двојици америчких држављана и то је заправо потакло и саме САД да се обрачунају са таквим групама.
Наравно да „спавачи“ – када се ради о таквим и сличним организацијама постоје у готово свим државама. Но, узнемиравајућа чињеница је да је Ал Каида постала једна моћна финансијска организација која за новац и за своје потребе ангажује и друге, не само муслимане. Постоје примери да су многи адвокати и други стручњаци били укључени у рад саме Ал Каиде или служили њиховим интересима, а да уопште нису муслимани. Тако да поред идеолошких предзнака и циљева које има Ал Каида, она представља и једну велику фирму у чијем раду учествују многи јер су подстакнути својим економским интересима. Односно, економски моменат је врло јак и подстиче на сарадњу са таквим организацијама и то ће се вероватно дешавати и у будућности.
Иронија је, што је упозорење на опасност од такозване беле Ал Каиде стигло преко америчких утицајних медија- „тренутно се у Сирији бори више од 1000 Европљана, а међу њима бар 150 Албанаца са Косова“. Како коментаришете наводе да су њени чланови, управо „спавачи“ најпре регрутовани у Албанији, затим на КиМ, али и у БиХ и да чекају специјлане задатке. .....
- Када говоримо о Албанцима- потребно је знати да код њих религијска припадност нема примарни значај. Њима је пре свега важно то што припадају албанском народу, тек иза тога стоји низ питања која су њима битна. Мислим да је периферног значаја, бар до сада била, религијска припадност. То је вероватно последица самих строгих канона који регулишу албанско друштво.
Иако Албанци покушавају да се представе као један модеран, европски народ, ни они нису имуни на разна екстремистичка деловања и навели сте ту пример и саме Сирије. Ратови су по обичају погодно тло да различити појединци могу остварити неке своје интересе- идеолошке, политичке или пак да као страни плаћеници ратују за новац. Тако да чак и одавде, из Словеније одлазе људи да ратују у Сирији, а да уопште нису муслимани. Многе државе су веома забринуте и покушавају то да уреде националним законодавством- да се појединцима законом забрани учествовање у ратним конфликтима изван своје земље. Мада, мислим да је веома тешко, јер константно после Другог светског рата, управо са ових простора младићи делују у Легији странаца и другим сличним јединицама, тако да у пракси неће бити лако забранити да учествују у таквим операцијама.
Поменули сте младиће из Словеније. Није тајна да је ова република још у саставу бивше Југославије била „добростојећа“. Након распада заједничке државе, прва је од бивших република која је постала чланица ЕУ. Где би онда требало тражити мотиве ових младих људи који одлазе да се боре и ризикују своје животе? Да ли су то економски, идеолошки или неки сасвим другачији мотиви?
- Када бисмо анализирали профил таквих људи, од свега што сте поменули има помало. Има и економских мотива, идеолошких, али има једноставно и људи који су пустолови и којима такве ситуације одговарају. Не само сада у Сирији, већ такви људи само чекају свако ново кризно жариште у којем би могли да учествују, јер као појединци не могу да функционишу у неким нормалним околностима.
Тако да свега има помало и тога ће убудуће бити управо у време глобализације, када је човек као појединац све мање битан. Једноставно, код људи се јавља потреба да се доказују или да испољавају одређене фрустрације које имају као појединци у готово свим друштвима и државама.
Истини за вољу, стручњаци тврде да количина експлозива нађена код припадника ове криминалне групе није била довољна за диверзивна дејства већих размера. Да ли се слажете са тврдњом да би ипак изазивајући и сасвим мала оштећења, они заправо починили терористички акт- привукли би пажњу на себе и унели би пометњу?
- Када је у питању експлозив и проналажење експлозива на Косову код те групе која је имала такве намере, то није никакво изненађење. Сведоци смо бројних тешких ратова на овим просторима и многи појединци поседују и различите облике оружја и експлозива. Тако да то апсолутно не изненађује. Међутим, проблем је уколико држава не делује, односно институције, које морају водити рачуна о безбедности самих грађана и морају интервенисати да би заштитили и уставни поредак, а пре свега и саме грађане. Ту су на неки начин, саме институције пред великим изазовом, због тога што је већина држава на овим просторима врло често кокетирала са криминалним структурама, јер су им њихове услуге биле потребне током ратова. Ти људи су били у првим редовима и створилo се јако поверење између политичких елита и криминалних структура. Међутим, после завршетка тих ратова, појединци из криминалних структура тражили су за узврат услуге политичких структура, па су им политичари омогућавали учествовање у различитим активностима, на пример приватизацијама и указивале поверење и привилегије на различите начине. То узајамно поверење није нарушено.
Важно је да до тога дође- до раскринкавања чврстих веза између политичких елита и криминалних група, које трају ево већ другу деценију.
Какве су реалне опасности од оваквих криминално- терористичких групација на простору читавог Балкана, посебно на КиМ?
- Тешко би са великом поузданошћу рекли да постоје одређене ћелије у појединим државама, али се не могу искључити ни те могућности. Јер, ту се ради о врло перфидним, сакривеним облицима деловања, тако да једноставно ни институције, ни службе које се баве тим сегментом, не могу са највећом поузданошћу дати те податке. Но, понављам, не искључује се могућност да такве екстремистичке скупине делују- јер ради се о држави која је изашла из тешког рата и то је врло плодно тло за такво деловање.
Јована Вукотић,
КАТЕГОРИЈЕ
