На који начин ће Кина управљати својим бојевим главама?
У недавно објављеном извештају конгресне комисије САД за односе са Кином у области економије и безбедности, указује се на то да се кинеске интерконтиненталне балистичке ракете базиране на мору, ЈЛ-2, ближе достизању почетне бојеве готовости. Ово је већ други сличан извештај САД у последње време, који говори да морска компонента кинеских стратешких нуклеарних снага постаје реална претња за САД.
У јулу, амерички медији, позивајући се на извор у влади, известили су да прве патроле кинеских нуклеарних ракетних подморница можемо очекивати већ у наредној години.
Прва кинеска нуклеарна подморница пројекта 092 "Дуги поход- 6" или "Сја" (по западној класификацији) са 12 пројектила пуштена је у рад 1987. За све време службе, она није имала ни један излазак у патролу. Све се ограничило на краткотрајне изласке на море у оквиру војних вежби и тестирања. Брод, имајући много техничких недостатака, пре свега је служио као експериментална платформа за кинеску флоту. У случају избијања велике међународне кризе, брод би, вероватно, испловио на отворено море и његових 12 ракета са дометом од 1.700 километара би се користиле у одбранбене сврхе. Али, већи део времена би се налазио у бази, будући веома рањивим за изненадни нуклеарни напад.
Кина, у новим условима, гради флоту нуклеарних ракетних подморница: серија подморница пројекта 094 има пет бродова, од којих су три већ готове; разрађен је пројекат брода 096, који ће, за разлику од 094 и 092 носити не 12, већ 24 ракете. Управо су ракете дуго времена биле слаба тачка пројекта. Нови бродови су опремљени ракетама интерконтиненталног домета, али су дуги низ година њихова тестирања била неуспешна. У 2012, међутим, дошло је до прекретнице и последње препреке за развој кинеских поморских снага одвраћања су нестале.
Појава сталне, спремне за борбу, поморске компоненте стратешких нуклеарних снага може имати занимљиве импликације на кинеску нуклеарну политику. Дуго времена, велику већину кинеских нуклеарних уређаја контролисала је Друга артиљерија НОАК, са стратешким ракетним снагама, одговорним за одржавање, складиштење нуклеарних бојевих глава, повећање њихове способности и за безбедност. Чувени амерички истраживач Марк А. Стоукс из Project 2049 Institute, у свом раду наводи да се кинеска централна база за складиштење и одржавање нуклеарних бојевих глава, позната као База 22, са великим подземним постројењем 140 километара западно од Ксиана, налазила од јануара 1979 под управом Друге артиљерије.
Кинески систем подређен систему за складиштење и одржавање нуклеарних уређаја једног вида оружаних снага фундаментално се разликује од совјетске и руске праксе, када је један орган - 12 Главна Дирекција Министарства одбране - био задужен за нуклеарно оружје, стратешке ракетне снаге, ратну морнарицу, војно ваздухопловство и копнене снаге. У Кини, касних 1970-их, таква одлука је и имала смисла. Вредност ваздухопловне компоненте кинеских нуклеарних снага је била скоро ништавна услед недостатка модерних борбених авиона и крстарећих ракета. Прва нуклеарна ракетна подморница се појавила тек кроз неколико година и била је практично неефикасна. Читав нуклеарни потенцијал за одвраћање је био концентрисан у Другој артиљерији. Стоукс примећује, да је мали број нуклеарних бојевих глава био намењен за потребе војног ваздухопловства и морнарице, који су се, очигледно, налазили исто тако под контролом Друге артиљерије.
Сада је дошло до промене ситуације. Већ прве три стављене на службу кинеске нуклеарне ракетне подморнице ће носити 36 интерконтиненталних балистичких ракета. Када број бродова достигне 5, то ће већ бити 60 пројектила. Касније њихов број може да порасте у зависности од градње великих бродова Пројекта 096. У овом тренутку, нема доказа о присуству на кинеским ракетама бојевих глава. Али, судећи по свему, рад на побољшавању ових ракета ће се наставити и Кина, по примеру других народа који користе нуклеарне ракетне подморнице, опремиће своје морнаричке ракете са бојевим главама индивидуалног навођења.
Очигледно, систем мониторинга и одржавања нуклеарног оружја ће се значајно закомпликовати. Интересантно ће бити видети, може ли он остати део Друге артиљерије, или ће се ићи на стварање новог система. Сада је више него икад актуелно питање кинеског система одлучивања о употреби нуклеарног оружја, као и о предузимању мера безбедности од несанкционисане употребе. Сви доступни подаци указују да су у Другој артиљерији на снази изузетно јаке мере безбедности. Барем су се, према неким проценама, старе течне ракете у мирном времену чувале у природном стању. Врло је могуће да ће се ове мере и даље задржати. На нивоу ракетних база, за чување бојевих глава одговарају одређене јединице, подређене Бази 22.
Међутим, поента изградње јаке поморске компоненте стратешких нуклеарних снага јесте у сталном размештању, спремног за употребу, нуклеарног оружја на нуклеарним подморницама. Несумњиво, Кинези већ имају разрађену процедуру за руковање нуклеарним оружјем флоте, који су разрадили на свом експерименталном броду 092. Ипак, са растом нуклеарног арсенала Кине ова питања скрећу пажњу читавог света.
Василиј Кашин,
