Планета губи зелену боју
у последњих 12 година уништено милион и по квадратник километара шуме
Од почетка 21. века на Земљи су људи, пожари или штеточине уништили скоро милион и по квадратних километра шуме. То је мање него крајем прошлог ека, мада све једно више него што може да допусти себи планета, упозоравају експерти.
Процес сече шуме тече паралелно са развојем цивилизације. Али у епохи индустријализације он је попримио заиста застрашујуће размере. И чак када су крајем прошлог века еколози и научници почели да позивају на узбуну, ситуација није преломљена набоље.
Артиметика је проста. Од 87 милиона квадратних километара шуме на планети у последњих 12 година уништено је милион и по. Таквим темпом за 7 векова на Земљи неће остати ни једно дрво. Између осталог, човечанство то више не моће да не види. Јер смањењем шума у атмосфери ће бити мање кисеоника, више угљендиоксида, неће бити чиме да се дише, клима ће се променити. Становништво планете вероватно се неће адаптирати на такве промене.
Сада практично свуда постоје државни програми за обнову и очување шуме. Негде они раде врло успешно. На пример, Бразил данас заузима прво место по смањењу брзине губитка шума: ако је 2003. године тамо било уништено 40 хиљада квадратних километара, 2010. године два пута мање. Ипак у Парагвају, као и у Малезији и Камбоџи, бележи се највиши темпо огољавања. Лидер у темпу ликвидације дрвећа је Индонезија. У Европи се дешава извесни прираштај шумских газдинстава.
Прилично је тешка ситауција у Кини. Ипак у последње време Пекинг троши на десетине милијарди долара на обнову шуме. У Русији се и даље уништавају огромне површине под шумом. Али код нас није све тако лоше, тврди експерт Државног шумарског универзитета Киров Владимир Петров.
- Ако је површина сече у Русији данас упоредива са површинама које се обнављају, површине које се обнављају код нас премашују површине тоталне сече. Али поставља се питање: а да ли квалитет обнове одговара жељеном? Нажалост, не увек.
Проблем је у томе што је у економском смислу повољнија зимзелена шума. Али борови расту спорије од листопадног дрвећа. Уз то док су четинари мали, листопадно дрвеће их буквално гуши. Посебно је то приметно приликом природне обнове шуме, истиче ректор Научно-истраживачког института за шумарство и механизацију шумског газдинства Анатолиј Петров.
- Приметите, на месту сече увек постоји шума. Али ми желимо да расту четинари, а уместо тога расте листопадна. Верујте, за 60 година листопадна шума сама се замењује четинарском. То је нормалан процес. Руска економија је тако оријентисана да смо заинтересовани за четинарске шуме. Али за екологију најбоља је листопадна. Гутање угљендиоксида и извајање кисеоника у листопадним шумама се дешава боље. Четинарске иглице немају тако велику способност.
Али ако се индустријска сеча може регулисати, елементарне непогоде, пожари и најезде штеточина лоше се могу контролисати. Ипак оне наносе исто тако велику штету природи као и људска делатност. При томе слични подаци не приказују се увек у званичним извештајима у пуној мери. Нема у рефератима ни података о незаконитим сечама.
Да се прати како у реалности стоје ствари са стањем зеленог покривача на планети помаже прва интерактивна глобална шумска карта коју су направили амерички научници. На основу стотина снимака направљених са сателита од 2000. године до 2012. може се пратити промена стања шума на планети. Осим тога, она омогућава да се пронађу масовне илегалне сече, што је актуално за многе регионе, укључујући Русију.
Наталија Коваленко,
