Да ли ће се у Европи појавити либијске границе?
Европски Интернет-портал ЕУобсервер објавио је детаљан програм делатности мисије ЕУ у Либији који се нашао на располагању редакције под називом Еубам Либија. Његов циљ је помоћ у обезбеђењу либијске границе и стварању одговарајућих структура за то. Званично мисија је већ стартовала. Занимљив детаљ. Објављивање акционог плана бриселског тима који делује под окриљем Службе спољних дејстава Кетрин Ештон подударио се са таласом саопштења о томе да се Либија поново нашла на ивици политичког хаоса и грађанског рата.
Мисија ЕУ је прелиминарно срачуната на две године. Њен буџет износи 30,3 милиона евра, бројност саветника и службеника треба да достигне укупно 111 људи. За шефа мисије је именован бивши генерални директор Царинске службе Финске Анти Хартикајнен. Главни задатак бриселских саветника, подвлачи се у документу намењеном за унутрашње коришћење ЕУ, јесте помоћ у формирању структура за чување копнених и поморских граница „на оперативном нивоу“. Структуре ће ући у систем министарства одбране земље.
Бројност копнених пограничних трупа треба да буде доведена до 9000 војника. Они ће се налазити према документу у директној подређености начелника генералштаба либијске армије. Одреди обласке страже ће имати преко 6500 људи, уз то биће директно потчињени вишем војном руководству. Одабир и обука граничара ће се вршити на тајним полигонима, одакле ће се они упућивати на места службе. А дату службу не можемо назвати лаком. Како подсећају ових дана медији, дужина копнених либијских граница износи 4348 километара, поморских 1770.
Како примећује Интернет-портал ЕУобсервер, мисија треба да разради основне принципе стртегије пограничне службе. А то је већ ствар војске. У вези са тим портал је упутио захтев Европској комисији, где су подвукли да је ново либијско руководство тражило ЕУ управо грађанску мисију, и она је таква и била.
Најважније на шта скрећу пажњу експерти и новинари, јесте катастрофална ситуација са афричким илегалцима, чији је огроман прилив нагрнуо у Европу упрво преко Либије после свргавања режима Гадафија и убиства самог либијског лидера. У његово време такве активности трговаца живим робљем и таквог прилива илегалних миграната у Европу као данас није било. Да ли ће поћи за руком онима који су довели земљу у стање актуалног хаоса да ретроактивно опораве ситуацију?
Посебну активност у помоћи новим либијским властима у покушајима јачања граница, истиче ЕУобсервер, испољава, што је сасвим јасно, Италија. Управо тамо иде основни ток избеглица из Африке. Имају своје програме и Француска и Велика Британија. Између осталог, управо Париз и Лондон заједно са САД први су у марту 2011. године почели бомбардовање Либије. Данас су већ заборављене речи изречене у октобру ове гдоиен од стране генералног секретара НАТО-а Андреса Фог Расмунсена о томе да је то била једна од најуспешнијх операција у историји алијансе. Па и како оне могу да звуче у контексту последњих крвавих догађаја у Триполију?
Одговорни уредник листа Независни војни преглед Виктор Литовкин скептички оцењује перспективе мисије ЕУ у Либији.
- Мислим да никакви напори ЕУ на јачању граница неће помоћи да се обустави ток избелгица. Разлога су два. Први је беда у којој се нашла земља. Други је пошто у Либији може да буде успостављен ред тек када тамо буде успостављена јака власт, каква је била код Гадафија.
Тако да питање да ли ће се у Европи појавити либијске границе остаје отворено. Између осталог, као и границе.
Олег Севергин,
