Сарајевски атентат из перспективе европске штампе
Европска штампа је дочекала сарајевски атентат са противречним коментарима. На гледишта водећих новина тог времена приметан је утицај званичне политике њихових земаља. Аустро-угарске и немачке новине су биле на једној страни, као и њихове политичке елите, док су на другој страни били француски и руски листови, чије државе су биле чланице "Антанте".
На пример, лист "Руские ведомости" пишу, након погрома Срба у Сарајеву, да је Хабсбуршка империја показала "културном свету, упечатљиву слику зверства, које се ствара у људској психи, под сталним утицајем оштре и неумољиве националне борбе. У Аустрији су одавно интереси те борбе стављени изнад свих других интереса друштва. Нације су једне другој објавиле вечни рат без краја и без предаха: сами уговори између њих су, обично, или савези два народа против трећег, или привремена примирја до нових ратних дејстава. Постојала је нада да ће демократска реформа изборног закона, којом би се тежиште, парламентарном борбом, пренело на економске интересе широких народних маса, ослабити национални антагонизам. Међутим, ове наде нису остварене. Напротив, националне струје су заузеле нове позиције."
Други лист "Руска Слово" карактерише надвојводу Франца Фердинанда као активног аустријског националисту, антисемиту, клерика и "душу“ прогона босанско-херцеговачких Словена, чије ступање на престо су са зебњом очекивали народи Аустрије. "То није лудост - то је катастрофа, нечувени резултат аустријске "националне" политике. Систематски прогони "покровитељских" нацијаод стране аустријских царских шовиниста, прогон на националној основи школа, језика и култура "придружених“ народа, милитантни национализам, тај вечни гнојни чир уједињене империје – то је атмосфера, затрована људском мржњом, то је та основа на којој се одиграла страшна катастрофа."
А како је писала друга страна? У антисрбској кампањи коју су водиле немачке и бечке новине, упорно се износила тврдња да је Србија преко организоване групе припремала серију напада у БиХ. Бечки лист "Reichspost" иде и корак даље: "Не треба заборавити да је Београдом, иза свих његових тајних и јавних наступа руководила Русија".Овакве оптужбе су изазивале веома непријатан утисак у Санкт-Петербургу. У вези са тим, из владајућих кругова су упозоравали да "без обзира на јачину бола Аустрије, немачка штампа не би требала у овом случају прелазити дозвољену границу".
Чланак војног листа "Danzer`s Armee-Zeitung се резигнирано обраћа непријатељима двојне монархије: "Радујте се, непријатељи Аустрије! Заиста имате среће... Ви сте уништили нашу веру у будућност... Ви, пси, сте можда боље знали од нас Аустријанаца, да би вас Франц Фердинанд гонио као стадо оваца и да би вам утеривао страх од Аустрије... И зато сте га убили... Све нелојалне елементе треба потерати у смрт, псе затрти и поново населити земљу. Са Србијом, моралним инспиратором ове завере, треба се одмах разрачунати!"
Општи тон новинских чланка у Берлину је непријатељски расположен према Србији и Словенима уопште. "Berliner Tgb" пише: "Злочин је резултат српске мржње према Аустрији. Поворка надвојводе је била жртва велике мржње која се накупљала у србском народу последњих неколико година према аустријској политици".
Берлински "Vossische Zeitung" је са великим жалом испратио надвојводу: „На убијеног су полагали наде милиони. Познавао је људе којима се може поверити управљање земљом и војском, знао је шта је држави потребно. Сада је све уништено. Смрт наследника престола отвара страшну загонетку. На видику нема никог ко би Аустрији донео мирније и боље сутра. Чује се само злокобни шум за оне одакле је стигао напад.
"Тageszeitung" сматра својом дужношћу да упозори да је будућност Аустрије и Мађарске обавијена густом маглом. Положај царства се налази у сенци зебње и несигурности.
Чак ни умерени мађарски „Magyar Hizlaga“ нема сумње да треба Србе казнити:"Ми никада нисмо припадали онима, који су прогонили Србе нити смо се залагали за поход на Србију. Али пред лицем ове катастрофе, морамо признати да смо пред дилемом чија одлука не изазива сумњу: или ћемо Србију натерати да нас поштује или ћемо пропасти".
Тако је вођена пропаганда на противничким странама. Ово је био тек почетак...
(Наставиће се)
Милена Цмиљанић,
