Страсти око руских хеликоптера
САД ипак купују од Русије 63 хеликоптера Ми-17 за оружане снаге Авганистана. Ово је новинарима саопштила званични представник министарства одбране САД Морин Шуман. Коју онда партију руских хеликоптера Ми-17 за авганистанску армију амерички конгресмени не дају Пенгагону да купи? И колики ће по бројности на крају крајева бити парк хеликоптера у авиганистанском ратном ваздухопловству?
Ако, наравно, Пентагону пође за руком да убеди конгресмене у неопходност куповине за авганистанску армију још 30 руских хеликоптера Ми-17, као што је то било и планирано за буџетску 2013. годину, онда ће парк хеликоптера авганистанског ратног ваздухопловства садржати најмање 63 ове летелице. Али сва невоља је у томе што у реферату специјалног инспектора за реконструкцију Авганистана, објављеном пре три месеца, указује се да такав посао са руском фирмом Рособоронекспорт у вредности од 550 милиона долара није сврсисходан. И објашњава се то томе што авганистанско ратно ваздухопловство наводно нема довољно персонала за сервисирање велке количине војне технике. Одмах се поставља питање: није ваљда да они амерички војни стручњаци који инсистирају на куповини тих 30 Ми-17 нису знали за могућности авганистанског персонала?
Највероватније ове страсти поводом руских хеликоптера треба разматрати у контексту актуалног односа САД према Русији. Али не би сметало да се размисли ни о Авганистану. У датом случају о његовој армији коју САД већ више од 10 година стварају и никако не могу да учине заиста бробено способном. И главни узрок је дефицит борбене авијације.
То потврђује и бивши заменик МУП-а Авганистана генерал Абдул Хади Халед:
- Нашој армији крајње су потребни хеликоптери. За пребацивање одреда, за евакуацију личног састава, за чување граница и комуникација, укључујући путеве снабдевања. Противник се приметно активизирао. Напада на све стране. Армија, полиција и цивили сносе губитке. Број погинулих и рањених нагло се увећао. И то све уочи зиме, уочи предстојеће 2014. године: стране трупе одлазе, одговорност за осигурање безбедности пада на нас, предстоје председнички избори и избори за општинске савезе у провинцијама. У таквој ситауцији недовољна испорука хеликоптера озбиљно же се одразити на борбену способност наших војних структура и имаће за последицу погоршање опште ситуације у земљи – појавиће се нови изазови, нове опасности, што ће довести до великих губитака. Какав је закључак? Или да се реализују сви склопљени договори о хеликоптерима, или да се хитно тражи алтернатива. За нашу армију хеликоптери су крајње неопходни.
Хеликопер Ми-17 је прилично добро познат авганистанским пилотима још на основу претходног модела – Ми-8. Он је посебно добар управо у таквим климатским условима као што су у Авганистану. Са друге стране, врло је једноставан у сервисирању, лако га освајају техничари и уз све то врло је поуздан. Не говоре узалуд да је незахтеван као камила и непогрешив као Калашњиков.
Али САД очигледно не одговара да Авганистан добије своју праву армију. Која би имала не само добре специјалце, већ и савремену пешадију, савремену артиљерију, и савремену авијацију.
Авганистанска армија у актуалном облику може да врши само полицијске функције и искључиво унутар земље. Управо таква авганистанска армија и одговара САД, како Авганистан не би, не дај боже, ушао у конфликт са Пакистаном.
Петар Гончаров,
