„Предсобље“ за Источноевропљане
Одлука Европксе комисије да за Бугарску и Румунију затвори приступ Шенгенском споразуму на неодрођено време, непријатан је сигнал у односима источноевропских држава - кандидата за чланство у ЕУ. Аргументација ЕУ носи чисто политички карактер и сведочи о расколу у организацији.
Ситуација је скандалозна и показује много тога. Као прво - ЕУ отоврено мења правила и процесе игре и поново разматра раније усвојене одлуке према постојећој политичкој конјуктури. Позиви делегацијама република бившег СССР на самит „Источног партнерства“ у Виљнусу 28.-29.новембра, Брисел истовремено показује да ни глас источноевропских држава, ни реформа њихових економија или правне сфере, нема за ЕУ одлучујући значај.
Оно што је конкретно предложено Белорусији и Украјини, потписивање Уговора о придруживању ЕУ не даје Минску и Кијеву никакве гаранције у смислу пријема у ову организацију. Али, зато овај позив води ка захлађивању односа и веза која постоје већ годинама, деценијама и вековима у региону, рекао је у интервју за „Глас Русије “генерални директор руског Фонда ефективне политике Кирил Танаев:
- У овом тренутку, Украјина нема никакве друге техничке и комерцијалне могућности да добије гас који јој је неопходан, осим преко Русије. Зато су предлози, као на пример ово могуће „преузимање“ мало гаса из Европе или још понегде како би се решио овај проблем, потиче из области фантазије. Овакве предлоге обично дају крајње некомпетентни или недобронамерни људи.
Према проценама саветника председника Русије Сергеја Глазјева, неучествовање Украјине у јединственом евроазијском економском простору због заузимања проевропског курса, коштаће ову земљу од 250 до 300 милијарди долара. А поптредседник владе Русије Дмитриј Рогозин је подсетио да је потписивање Уговора о придруживању ЕУ означава почетак дугог процеса, у оквирма којег Кијев мора да испуни велики број тешких задатака. То је Рогозин сликовито описао: „Као да сте кренули напоље. Али сте остали у предсобљу да поседите. Али тако сте ту остали читав живот....“
Што се тиче Белорусије, имајући у виду садашњи ниво узајмних односа Брисела и Минска, тамо се не ради о предсобљу, већ у „помоћној просторији“ ЕУ. Јер политика ЕУ у односу са Белорусијом већ је носила противречни карактер, сматра шеф катедре Европских интеграција при Међународном државном факултету међународних односа МСП РФ Николај Кавешников.
Чак и часопис, који активно подржава потписивање Уговора о придруживању ЕУ између Брисела и Кијева, The Washington Post признао је Украјина „на рубу дефолта, када неће моћи да реши свој спољни дуг и биће јој потребнна хитна финансијска помоћ ММФ или сличне институције“. Да ли је ово оно о чему сањају Источноевропљани?
Петар Искендеров,
