Неме Отелове страсти
У једном од најпопуларнијих колектива Москве, позоришту Вахтангова, одржана је нова премијера. Класика прве класе, Шекспир, Отело, испричана језиком пластике, без и једне речи: у последње време уметници ове драмске трупе све чешће експериментишу. И раде то мајсторски. Отело је већ трећа представа на сцени Театра Вахтанга одиграна у жанру пластичне драме. Прва је пре пет година била Обала жена, варијације на тему жена и рат са песмама Марлен Дитрих, затим Ана Карењина по Толстојевом роману на музику Алфреда Шниткеа. И Отело са музиком савремених композитора, углавном Американца Џона Адамса.
Обала жена је изазвала противречне одзиве, зато је Карењина имала невероватан успех и у Русији и у иностранству, на пример сасвим недавно јој је аплаудирала Куба. Од Шекспирове поставке су очекивали ништа мање и очекивања су се оправдала: представа је испала целовита, страсна, потпуно јасна чак за ону публику која је заборавила детаље трагичне приче љубоморног Отела који је убио своју супругу Дездемону. Режисер све три представе је кореограф из Литваније Анжелика Холина. У интервјуу за Глас Русије она је рекла зашто је решила да постави управо ову Шекспирову трагедију.
- Не бирам материјал по размерама драме, ни по популарности, већ по срцу. Режирам само оно што осећам. Сама врло добро схватам какав је то осећај љубоморе и колико је он разоран за човека. Схватити овај процес – како љубомора разара човека и његову околину – то је било занимљиво... Таква лабораторија човекове душе.
Лабораторија је поетска, мистичка. На пример, међу актерима представе има мисли, оне круже, нападају јунаке, муче их. Мисли лоше, тамне – глумци су обучени у сиво, чак им се лица не виде, све сама сива боја. У белом је само Дездемона. А над сценом виси, окреће се огроман лустер од савијених гвоздених прутова, понекад се он спушта и тада обрисима личи на јарбол, на кавез, на срце..
Пластични језик представе је сложен – ту је и акробатика, и елементи класичне кореографије, и модерна. Ми смо пробали пола године а ја до краја нисам веровао да ћу заиста одиграти Отела, признао је извођач главне улоге, популарни глумац Григориј Антипемно. Никада раније нешто слично ни у позоришту ни на филму он није радио. Ипак сада је глумац уверен да су овакви кореографски огледи просто неопходни драмским позориштима.
- Овакав спој кореографије и драмског позоришта врло је сложена ствар. Али мислим да је таква кореографска вакцина потребна сваком позоришту, то стимулише трупу, наводи је да поверује у себе, у своје снаге.
И тако Ана Карењина, Отело... Изгледа да су глумци Театра Вахтангова професионалном владању речју додали професионално владање телом. Можда ће серија представа у жанру пластичне драме бити настављена?
Рита Болотска,
