Победа не може да буде без славе
Пре 70 година у Совјетском Савезу били су основани чувени орден Победа и орден Славе. Највише војно одликовање орден Победа добило је свега 17 војсковођа. Носиоци ордена Славе у време Другог светског рата постало је више од милиона хероја.
Победа не може да буде без славе - орден за војсковође и војнички орден су основани истовремено 8. новембра 1943. године. До победе је било још далеко, али је у рату дошло до преокрета, те су људи веровали: фашистичка Немачка ће пропасти, испричао је Гласу Русије историчар Максим Токарев.
- У орденски систем СССР-а је било одлучено увести одликовања, која су фактички била реплике ордена Руске Императорске армије. Орден Славе према свом статусу, а чак и према орденској ленти са тракама боје барута и ватре – црним и наранџастим – понављао боје ленте ордена Светог Ђорђа. То је најпоштованије одликовање, које се могло добити искључиво за личну храброст, испољену на бојишту. Орден Славе, као и Ђорђевски Крст, имао је неколико степена. Као и носиоци Ђорђевског Крста, носиоци свих степена војничког ордена Славе уживали су посебно поштовање, као и социјална права и повластице. Што се тиче ордена Победа, директног узора у Руској империји није било. Статут ордена Победе предвиђао је одликовање за руковођење снагама у таквим борбама, које су омогућиле корењиту промену ситуације на неком делу фронта у корист Црвене армије.
Орден Победа је један од најскупоценијих ордена у свету. То је петокрака звезда с округлим медаљоном у центру, на којем су барељефи Спаске куле Кремља, маузолеја и грана од злата. У зрацима звезде су рубини, а на ребрима Победе сија 170 брилијаната. Та ремек-дела су ручно израдили у строго поверљивој атмосфери. Само рубини за ордење су вештачки. И то реч није о економији. Једноставно тако много рубина исте боје нису нашли у читавом Совјетском Савезу. Односно, у најбољем случају на ордену Победе зраци црвене звезде би били различите боје. Зато је одлучено искористити вештачке рубине. Имена прва три носиоца су се сазнала 10. априла 1944. године. Први носилац ордена је постао командант 1. Украјинског фронта маршал Совјетског Савеза Георгиј Жуков. Други је био шеф Главног штаба, маршал Александар Васиљевски. Трећи - Врховни командант Јосиф Стаљин, испричао је Гласу Русије помоћник директора Централног музеја Оружаних Снага Русије Алексеј Павликов.
- Јосифу Стаљину, маршалима Георгију Жукову и Александру Васиљевском орден Победа су уручивали два пута. За успешно руковођење војним снагама добили су тај орден маршали Константин Рокосовски, Родион Малиновски. Кирил Мерецков је одликован за вођење рата против Јапана. Носиоци ордена су постали и маршали Фјодор Толбухин, Леонид Говоров, Семен Тимошенко, као и генерал армије Алексеј Антонов. Совјетски војни орден је добило пет страних војсковођа за допринос заједничкој победи над фашизмом. То су амерички генерал Двајт Ајзенхауэр, енглески фелдмаршал Бернард Монтгомери, командант југословенске Народно-ослободилачке армије Јосип Броз Тито, командант Пољске Војске генерал Роља-Жимерски. Добио је орден и румунски краљ Михај I. Између осталог, то је једини живи носилац ордена Победа. Румунија, како је познато, ратовала је на страни хитлеровске Немачке, међутим, када је њеним границама пришла Црвена армија, Михај је ухапсио диктатора Антонескуа, објавио о изласку Румуније из рата и обуставио све војне акције против савезника.
Ордена Победе нема у систему одликовања Руске Федерације, јер је он директно повезан с Великим Отаџбинским ратом, те се сматра једним од њених симбола. Данас се ордени, уручени совјетским војсковођама, чувају у Централном музеју Оружаних снага Русије. Орден Ајзенхауэра се налази у његовом спомен-музеју у држави Канзас. Орден Броза Тита се експонује у музеју маршала у Београду. Орден Монтгомерија је представљен у Војном музеју Британске империје у Лондону. Само орден краља Михаја I се налази код његовог власника.
Лада Корозун,
