Нови Јерусалим у Подмосковљу биће обновљен до 2016. године
Реконструкција подмосковског Воскресенског Новојерусалимског манастира ушла је у завршну фазу. Све треба да буде готово до 2016. године, када ће обитељ обележавати 360-годишњицу. Ово је изјаво премијер Дмитриј Медведев на заседању Попечитељског савета добротворног фонда за обову јединственог религиозног комплекса. Саветовање о будућности Руске Палестине водио је Патријарх Московски и све Русије Кирил.
Мала екскурзија по манастиру који се обнавља, и што је најважније, освећење Надвратне цркве Уласка Господњег у Јерусалим од стране поглавара РПЦ. Овом дану обитељ се приближавала деценијама, а већ ускоро вратиће себи историјски лик, приметио је Дмитриј Медведев.
- Наш рад на обнови Воскресењског Новојерусалимског манастира започео је 2008. године. Тада смо сви схватали да предстоји врло значајан рад. То је био споменик архитектуре који је пропадао. Обнова манастира постала је један од највећих заједничких пројеката државе, Цркве и нашег друштва. И данас Новојерусалимски манастир доживљава друго рођење.
Ова јединствена подмосковска обитељ била је основана 1656. године. Основао ју је патријарх Никон који је замислио да на обалама реке Истре изгради верну копију хришћанских светиња тадашње Палестине. Територија око обитељи називала се Света земља, а сам манастир Нови Јерусалим. Околна територија такође је добила библијске називе – Витлајем, Фавор, Галилеја, Елеон, Голгота. Чак део реке у близини манастира почео је да се зове Јордан. 1921. године манастир је био затворен и претворен у музеј. За време тронедељне немачке окупације 1941. године он је опљачкан, куле и звоник су срушени, а главни Воскресенски сабор био је значајно оштећен. Тек 1994. године, када је Новојерусалимски манастир био предат на коришћење РПЦ, у њему је обновљен монашки живот. Попечитељски савет за обнову обитељи формиран је десет година касније. Решено је да се манастир рестаурира тако да се сачува мноштво архитектонских стилова по којима је био чувен, сећа се патријарх Кирил.
- Било је потребно да се рестаурација уради тако да буде минимално новог и да не буде покушаја да се архитектура уреди у једном од стилова. Наравно, то није било лако урадити. На пример, обновити само епоху барока и на томе се зауставити. То би било и јефтиније. Али ми смо кренули другим путем и почели да обнављамо оне стилове екстеријера и интеријера који су се најбоље сачували. И на данашњи дан имамо одличну колекцију архитектонских стилова који прпадају 17, 18, 19. веку. Овде могу да се држе предавања студентима о историји руске архитектуре.
Надаље, осим зграде обитељи, биће потребно да се потпуно обнови читава околна територија, уверен је поглавар РПЦ.
- Неопходно је обновити у пуној мери замисао патријарха Никона, која се сводила на то да руски људи који посете овај регион Подмосковља не само виде храм Ускрснућа, не само да виде изглед старој Јерусалима, већ и да дотакну Свету земљу. Његова идеја се састојала у томе да читава тероторија и место око манастира представљају Палестину, да то буде Руска Палестина.
Ускоро ће бити завршени радови у Никоновском скиту, и започеће рестаурација трпезарије – једног од највећих објеката ансамбла. Свега за 5 година за ремонтне радове држава је издвојила око 7 милијарди рубаља. Поглавар Руске цркве је молио премијера РФ да финансијски подржава обитељ и после њеног отварања. Макар у прво време. А убудуће се планира да Нови Јерусалим сам покрива своје трошкове на рачун развијене туристичке инфраструктуре и обнављања образовне и издавачке делатности. Јер пре револуције овде је била велика библиотека и сопствена штампарија.
Милена Фаустова,
КАТЕГОРИЈЕ
