Сопствене Нинџе за Европу?
Комесар ЕУ за питања правосуђа Вивијан Рединг ових дана је дала интервју грчком листу Нафтемпорики. Највеће интересовање коментатора и експерата европских медија изазвала је изјава Рединг о томе да ефикасан одговор на откривене чињенице електронске шпијунаже америчких специјалних служби против политичких лидера и обичних грађана европских држава може да буде формирање сопствене обавештајне службе у оквиру ЕУ – сличне Цији или АНБ.
Тако Интернет-портал ЕУобсервер цитира између осталог речи Вивијан Рединг: То што нам је сада потребно јесте јачање позиција Европе на датом пољу, како би се изједначио наш положај са положајем америчких партнера. Само у таквом случају, резимирала је госпођа комесар, моћи ће да се говори са САД јединственим јаким гласом.
Америчкој Агенцији за националну безбедност, сматра Вивијан Рединг, потребна је противтежа у облику сопствене европске обавештајне службе, која може да буде формирана до 2020. године. При томе, Интернет-портал подвлачи да је она изразила само лично мишљење, али такође подсећа да су први пут идеју сопствене обавештајне службе ЕУ формулисале још 2004. године Аустрија и Белгија. Повод је било дизање у ваздух воза у Мадриду, због чега је погинуло 200 особа. Тада су Велика Британија, Немачка и Француска игнорисале дати позив. У јулу ове године Служба спољног деловања је дала детаљније излагање пројекта формирања еворпске обавештајне и безбедносне службе. У њеном располагању треба да буду беспилотне летелице, авијација, чак и сателтити за праћење. И мада идеју подржавају Немачка, Француска, Шпанија, Италија и Пољска, већина експерата сматра пројекат нереалним – и из економских разлога, и због неслагања међу партенрима. Скептично је расположен и главни уредник листа Национална одбрана Игор Коротченко.
- Свака обавештајна служба треба да има агентуру, средства за електорнско пресретање. И очигледно је да ће дате функције вршити ипак националне обавештајне службе земаља чланица ЕУ. Највероватније нова обавештајна структура, ако буде формирана, бавиће се чисто аналитичким задацима, прогнозирањем, а не реалним оперативним радом.
Немачки политиколог Михаел Верц из Центра за амерички прогрес у Вашингтону сматра да пре него што се започне такмичење у сакупљању обавештајних података, треба размислити о суштинскијим проблемима.
- Ова дискусија је, наравно, широка, свако може да разматра сваку глупост, рекао је Верц у радијском интервјуу. Али мислим да је битније питање, независно од праведности критике оног што се у Вашингтону измакло контроли, састоји у следећем: у ком свету желимо да живимо данас, почетком 21. века?
Али да ли ће се чути ово питање на самиту ЕУ у децембру, где ће бити речи о одбрамбеној политици јединствене Европе, тешко је рећи.
Олег Севергин,
