Турска између ЕУ и Царинског савеза

07-11-2013 09:32:39 | | Глас Русије/ vostok.rs |


На недавном заседању Вишег евроазијског економског савета у Монску председник Казахстана Нурсултан Назарбајев је изјавио да је Турска спремна да се придружи Царинском савезу Русије, Белорусије и Казахстана. Колико су реални ти планови, у ексклузивном интервјуу за Глас Русије говори директор Истраживачког центра Блиски Исток – Кавказ Међународног института за најновије државе Станислав Тарасов.

На недавном заседању Вишег евроазијског економског савета у Монску председник Казахстана Нурсултан Назарбајев је изјавио да је Турска спремна да се придружи Царинском савезу Русије, Белорусије и Казахстана. Колико су реални ти планови, у ексклузивном интервјуу за Глас Русије говори директор Истраживачког центра Блиски Исток – Кавказ Међународног института за најновије државе Станислав Тарасов.

Како је скренуо пажњу експерт, 5. новембра после трогодишњег прекида обновљени су преговори о ступању Турске у ЕУ. После познатих немира у Турској европљани су истакли захтев да се у земљи изведу демократске реформе. Идеју о ступању Турске у Царински савез треба разматрати у том контексту, сматра Тарасов.

- Ова игра коју подржава Казахстан - ако нас не примите у ЕУ и не смањите рокове преговарачког процеса, имамо алтернативу у облику Царинског савеза - средство је притиска на Брисел.

Тарасов истиче да без обзира на то Турска тешко да ће постати чланица јединствене Европе. Са једне стране Европа се налази у тешкој економској ситуацији. Са друге, тамо постоје бојазни да брз пораст становништва Турске може да промени демографску слику у Европи. Такав став почиње да изазива резигнираност и тргање алтернативе у турском друштву, истиче експерт.

- Турци подвлаче да већ 50 година воде дијалог са Западом, постоје као млађи партнер, при томе Турска је прилично јака држава, која покушава да се утврди у регионалним размерама. Како би се она сад остварила као регионална сила, потребно је да се уједини са историјском домовином – Алтајем и Средњом Азијом.

Експсерт скреће пажњу на економске аспекте проблема. Турска је земља која нема природне ресурсе и орјентисала се на извозну економију. Њен брз економски напредак био је повезан са повољном економском коњуктуром. Сада је Европа почела мање да троши и турска економија кочи. Повољан утицај арапског пролећа у прво време сада се претворио за Турску у напете односе са Египтом и Либијом. На Афричком континенту Турска се суочава са све већом конкуренцијом од стране Кине. У тим условима Турска губи своју геополитичу моћ и тражи нове тачке ослонца.

Андреј Иљашенко,