Марсовска будућност светске политике
Индијска интепрланетарна станица за проучавање Марса била је лансирана данас са космодрома Шрихарикота. Још једна земља је ушла у марсовску трку. И мада основни повод за летове ка Црвеној планети остаје наука, значај Марса за међународну политику још треба оценити.
Индија је избацила у орбиту свој први марсовски уређај. Марсовска орбитална мисија која се назива још и Mangalyaan, изашла је у космос помоћу ракета носача PSLV, поставши 40. орбитално лансирање Индије. Долазак на одредиште планиран је за крај септембра 2014. године. Око Марса уређај треба да ради око пола године, проучавајући Црвену планету са орбите њеног вештачког сателита.
Пројекат МОМ су називали и називају авантуристичким: мада први пут о мисији је почело да се говори 2009. године, најава лансирања овог новембра уследила је пре најмање годину и по дана. Она се назива и мисија престижа. Сами предтавници Индијске организације космичких истраживања нису крили да је главни задатак мисије технолошки, увежбавање лета на Марс. Изазвала је недоумицу и тежња Индијаца у далеки космос: Велика Британија је изражавала незадовољство тиме тшо у контексту огромног сиромаштва земље влада је нашла за сходно да издвоји преко 70 милиона долара САД за сонду ка Марсу. Медији подвлаче да је исхитрена одлука да се крене ка Марсу изазвана супарништвом Индије и Кине. Ради МОМ Индија је одложила другу мисију на Месец, Чандрајан-2, која је била тесно повезана са руским пројектом Месец-Ресурс. Због ревидирања руског месечевог програма од првобитног плана заједничке мисије са Индијом се одустало, а сама Индија је привремено напустила Месец ради даље планете.
Научни задаци индијске мисије, у крајњој линији у том облику у којем се они преносе за јавност, нису оригинални: акценат се ставља на проучавање Марса са тачке гледишта могућег присуства живота на тој планети или услова за његово рађање. Између осталог индијски научници се надају да ће ухваитити трагове марсовског метана, који није успео да нађе марсоход Кјуриозити, као и да се измери садржај деутеријума у односу на водоник у атмосфери Марса. Ништа револуционарно, мада, несумњиво. додатне информације добијене помоћу још једног инструмента биће корисне. Али тешко да је могуће чекати од индијске сонде научне сензације.
Права сензација може да буде сам успех мисије која је тек прошле године прешла у фазу активне припреме. Осим тога, индијски пробој ка Марсу подржава трку за Црвену планету која се постепено разбуктава. Њен коначни циљ је у идеалној варијанти пилотирана експедиција са искрцавањем на површину. Ипак за сада она не може да се замисли из многих разлога, у крајњој линији бар у наредној деценији. Умето тога у први план избија пребацивање тла са Марса.
Недавно је Европска космичка агенција објавила да почиње испитивање контејнера који треба да врати на Земљу узорке са друге планете. Могуће да ће у томе учествовати и Русија, ако успешно буде завршена сарадња са ЕКА у пројекту ExoMars, као и сопствени месечев програм земље. За сада инжењери опрезно говоре о томе да је пребацивање тла могуће тек 2020-их. Сасвим је вероватно да ће тај рок бити поштован, ако се на Марс озбиљно усмере нове космичке силе, у првом реду Кина.
У извесном смислу све једно је да ли ће Индији поћи за руком да стигне до Марса у првом покушају. Тенденција у оквиру које је дошло до овог лансирања постаје све одређенија – искрцати се на Марс, по могућности заобишавши или одложивши Месец. Али ако је победа у месечевој трци 60-их значила првенство једне од ве суперсиле, исход марсовског такмичења тешко да ће бити тако једнозначан.
Олга Закутњаја,
