Да ли се може реформисати „слушни апарат“ АНБ?
Барак Обама је обећао да неће више прислушивати телефонске разговоре у штабовима ММФ и Светске банке у Вашингтону. Председник САД је дао наредбу АНБ да искључе са линије две водеће међународне финансијске организације. Колико година је трајало прислушкивање, Бела кућа не саопштава.
Необично, али примењено на АНБ из лексикона високих представника администрације потпуно је нестао перфекат. О АНБ се говори само у садашњем или будућем времену, као да је пре скандала око прислушкивања агенција „лежала“ у анабиози. Бела кућа удара на сва звона какве корените реформе очекују агенцију елетроснке шпијунаже. Опоненти говоре да све изгледа почиње да се своди на чисту козметику.
У сенатском комитету за обавештајну делатност одобрен је нацрт закона о реформи АНБ. Предвиђена је забрана масовног пресретања телефонских разговора и електронске преписке. Сакупљање података о таквим комуникацијама дозвољава се само под одређеним условима. Кључне речи су овде под одређеним условима, које ће одређивати исте те обавештајне агенције. Противници нацрта закона у сенату припремају сопствени закон који ће забранити масовно сакупљање информација и дозволити да се то ради само у одређеним случајевима и са високом правном основом.
Сама Бела кућа изгледа прелази у офанзиву. У изјавама администрације као реферн чују се речи о томе да АНБ ништа није радила тако страшно, само је мало прешла црту. А медији су до невероватних размера надували читаву ствар и изокренули чињенице. Ово је изјавио државни секретар САД Џон Кери на видиоконференцији међународног самита Отворена влада у Лондону. Пошло нам је за руком да спречимо пад авиона, рушење зграда и убиства, зато што смо могли унапред да сазнамо за такве планове, рекао је Кери.
- Желим да вас уверим да права невиних људи ни у чему нису прекршена. Једноставно сакупљамо информације. Слажем се да је у појединим случајевима ово сакупљање отишло неоправдано далеко. Зато председник намерава да разјасни ситауцију, врши се ревидирање процеса у циљу да се не допусти кршење било чијих права.
Кери ипак није навео никакве конкретне примере спречавања терористичких аката помоћу глобалног праћења АНБ.
Како каже амерички правник, блогер и новинар Глен Гринвалд, који је први саопштио о раскринкавању Едварда Сноудена, таквих примера нема. Он је подсетио да специјалне службе САД нису успеле чак да спрече терористички акт на Бостонском маратону 15. априла. АНБ је опседнута сакупљањем података ради самог процеса, уверен је он. Невоља је у томе што су нагомилане информације АНБ достигле такве размере да је то већ постало контрапродуктивно. То је као да се фабрика игала напуни сеном до крова, а затим почну тамо да се траже игле, каже Гринвалд.
Да ли може да се реформише апарат АНБ или не, велико је питање. Нико наравно не очекује да ће АНБ преламати преко колена: таквих реформи обавештајних ресора нема ни у једној земљи. Али умерити његове апетите и рад на аутопилоту без контроле од стране администрације сасвим је могућ задатак. Уз постајање политичке воље. Истина, тешко је рећи колико далеко ће се те мере простирати. Јер сама Обамина администрација фактички је ставила АНБ на аутопилот. Према подацима Истраживачке службе конгреса, за крај 90-их година прошлог века издвајања за обавештајне службе САД (ЦИА, Пентагон, АНБ, стејтдепартмент и сличне ресоре) износило је од 25 до 30 милијарди долара. До ове године она су достигла 78 милијарди, тачније скоро три пута више. Уз такву финансијску потпору тешко је зауставити се одмах.
Андреј Федјашин,
