Кореограф Ратмански представио Буру у Њујорку
Руски кореограф Алексеј Ратмански представио је свој нови рад, балет Бура прма Шекспировој драми. Премијеру је припремило Америчко позориште балета у Њујорку, где је Ратмански главни гостујући кореограф.
Ратманског, кога су позвали у Америчко позориште балета 2009. године, њујоршки критичари су назвали најизузетнијим савременим кореографом. Руског мајстора високо је оценио и уметнички руководилац Америчког позоришта балета Кевин Мекензи: Јединственост Ратманског састоји се у томе, сматра Мекензи, што он користи врло сложени језик балетске технике тако да га гледалац врло добро схвата на интуитивном нивоу. То је прави дар. Тако нешто није сваком кореографу дато.
Међутим у Америци Ратмански и даље се осећа представником руске уметности. Он каже: Престижно је бити руски кореограф у САД, зато што се сви одмах сете Петипе и Фокина. Овде пажљиво прате шта радим. То је врло пријатно. Са америчком трупом Алексеј Ратмански наставља да псотавља, на пример, балете на музику Дмитрија Шостаковича. Стваралаштво великог руског композитора занимало га је од младости. Када је Ратмански био руководилац балетске трупе Бољшог театра, он је буквално препородио из небића такве балете Шостаковича као што је Светли поток, Завртањ. А пре пола године наставио је овај списак у Америци, поставивши триптих на музику Шостаковича. За разлику од московских поставки амерички триптих су композиције без сижеа, које сам Ратмански не воли превише.
- Абстракција у балету... ја у то не верујем. Зато што су живи људи увек некаква алузија на сиже. Или подтекст. Или емоционални садржај увек постоји. Ми полазимо од оног што чујемо у музици. То је и драма, и гротеска, и романтика...
Све то, читав спектар, пружа Ратманском музика Дмитрија Шостаковича.
- Шостакович је у мом животу од детињства. Ја сам једном купио плочу: 6. и 9. симфонију Шостаковича. И то је на мене оставило огроман утисак, то је био сасвим нови свет. толико јаки утисци да сам све своје прве поставке – док сам радио у Кијеви и када сам радио у Канади – правио само на музику Шостаковича.
Кореографију Ратмански ствара полазећи од музике, наравно, а сижее често налази у књижевности. Још пре Шекспирове Буре он је имао Ану Карењину по роману Лава Толстоја, Коњића грбоњића по руској бајци Јершова – оба балета су била постављена у Маријинском театру. А у Бољшом Изгубљене илузиј ена сиже Онореа де Балзака. Кореограф је уверен да балет може да садржи све видове уметности и да се са њима спаја.
- То може да буде и мода, и спорт, зато што постоје врло сложени покрети – свакакви окрети, скокови и слично. И скулпутра, књижевност, ако је то балет постављен према књижевном делу. И видео. Било какви мешовити жанрови. Ту може да се помеша било шта.
За месец и по биће одржана још једна светска премијера. Овог пута Алексеј Ратмански ће поставити балет Опера у миланској Скали. Музику је написао петербуршки композитор Леонид Десјатњиков, који је направио и партитуру балета Изгубљене илузије у Бољшом театру. Управо поводом овог балета у Бољшом у јануару се очекује долазак бившег уметничког руководиоца: Ратмански ће обновити представу прд гостовањима трупе у Француској. Осим тога, Бољшој театар је смислио нови дуготрајни пројекат специјално за Ратманског. Москва не жели да се задуго одваја од кореографа.
Наталија Викторова,
