Клијенти АНБ одиграли лошу представу
Крај октобра приредио је много посла администрацији Барака Обаме, америчким дипломатама и руководству обавештајне службе. Сваки дан морали су да се оправдавају пред новом жртвом шпијунаже, а понекад и да на њих свале кривицу.
Једна од централних фигура последње ескалације шпијунског скандала постала је канцелар Немачке Ангела Меркел. Америчке власти које су се нашле под притиском међународне критике за делатност својих специјалних служби, биле су приморане да реагују. Званично признање Агенције за националну безбедност да је пратила лидера земље која је стратешки партнер САД, повукло је за собом одговарајућу истрагу америчог сената. Барак Обама је са своје стране издао налог да се разјасне околности догађаја.
Међутим, судећи по публикацијама водећих америчких медија, признавши по нешто, угледни представници америчких обавештајних кругова буквално су пребацили стрелице на европске партнере. На пример, шеф АНБ Кит Александер је рекао да су информације о телефонским разговорима грађана Француске, Шпаније и Италије прво сакупљале, а затим предавали Американцима специјалне службе ових земаља. При томе указани европски ресори не остављају без будне пажње САД. Врло активно шпијунира Американце Федерална обавештајна и контраобавештајна служба Немачке, саопштава Вашингтон пост, позивајући се на речи неких упућених извора.
Али ако шеф АНБ одговара европљанима у помало увређеном инфантилном маниру: Ви сте сами то радили..., директор националне обавештајне службе Џејмс Клепер је директно рекао да посматрање, анализа и прогнозирање делатности чак лидера савезних држава уклапа се у обавештајну доктрину САД.
Истовремено није искључено да су АНБ и други тајни ресори САД заиста изашли ван оквира своје компетенције. Али чак у контексту тако грандиозног међународног скандала не сме се заборавити на то да је сарадња специјалних служби НАТО-а успостављена врло давно и никуда неће нестати, примећује професор Института за међународну економију и односе РАН Никита Загладин.
- Наравно, они сарађују и размењују информације. Али то не оповргава чињеницу да се центри прислушкивања који припадају АНБ налазе на територији европских држава. И не само европских, наравно.
Глобални систем електронског праћења Ешалон, који су направиле САД, данас обухвата читаву Земљину куглу, рекао је за Глас Русије главни уредник француског сајта cors@ire, аутор књиге Долари за терористе Ришар Лабевјер. После трагедије 11. септембра 2001. године тадашњи председник САД Џорџ Буш млађи наредио је свим 16 америчким агенцијама, укључујући АНБ, да прислушкују све што директно или индиректно може да буде везано за интересе Вашингтона на тероторији Америке или ван њених граница.
И мада сада канцелар Немачке Ангела Меркел изражава своје ванредно негодовање праћењем које је организовано против ње, она добро зна да само на територији Немачке било постављено шест станица за електронско праћење. Сличне станице су постављене у Пољској, разбацане по свим земљама Централне Европе, на територији Аустралије, Канаде и других земаља.
Уопште ову шпијунску представу најбоље је гледати филозофски. У сваком случају тако је поступио министар спољних послова Русије Сергеј Лавров. По његовим речима, ову тему је чак досадно коментарисати, пошто су сви све знали или нагађали. Бука је подигнута зато што се за тоталну шпијунажу сазнало у јавности.
Никита Сорокин,
