„Велико ухо“ АНБ: Искушење или стратегија?
Лидери европских земаља сад један за другим негодују због деловања АНБ и захтевају предузимање мера. Међутим, још 11. јула 2001. године Европски парламент је објавио реферат о сличној шпијунској мрежи Echelon и жалосним последицама њеног рада по становништво и бизнис Европе. Сама истрага је вођена од 1990-их година. Реферат је садржао практичне предлоге за поправљање нелагодне ситуације. Међутим, тачно два месеца касније, 11. септембра 2001. године, терористи су напали Америку и предложене мере не само да никад нису биле реализоване, већ нису чак ни разматране.
Тада се Echelon – „заједничко предузеће“ пет земаља – САД, Велике Британије, Аустралије, Канаде и Новог Зеланда, које је основано још почетком 1960-их ради пресретања информација које су преношене војним и дипломатским каналима СССР и његових савезника, већ претворило у глобални ситем праћења. Између осталог, и политичара, приватних лица и комерцијалних предузећа европских земаља. Тада се центар за управљање системом налазио у седишту АНБ у Форт Миду (држава Мериленд).
Сад француски Le Monde пише о „прислушкивању“ француских дипломатских представништава у Њујорку и Вашингтону, а немачки канцелар Ангела Меркел подозрева да су Американце занимали њени приватни телефонски разговори. Међутим, познато је да је још од времена Echelon AНБ, на пример, „вршио мониторинг“ разговора генералног секретара УН Кофија Анана и да је прикупљао информације о његовом наследнику Бан Ки Муну. У истом реферату Европског парламента 2001. године је дат предлог да се одреде модули за заштиту информација на системима за везу власти европских земаља. Међутим, телефони с шифрарницима руководству Француске и Немачке су дати тек после другог скандала с АНБ у септембру 2013. године.
Сад Le Monde пише да АНБ своје циљеве не бира само по принципу њиховог суделовања у терористичкој делатности, већ и „једноставно због тога што припадају свету бизниса, политике или државног апарата Француске“. Међутим, ни то није новост. Још у време рада с Echelon било је доказа да се техничке могућности обавештајних служби САД не користе само у интересу сопствене безбедности и спољнополитичких интрига. Тако су још 1994. године „информације“ АНБ омогућиле компанији McDonnell Douglas (сад је то део Boeing) да преотме уговор од 6 милијарди долара са Саудовском Арабијом од Airbus, а америчкој фирми Raytheon да преузме уговор с Бразилом од 1,3 милиона долара од француског Thomson-Alcatel.
Али, можда је АНБ просто подлегао искушењу да се поигра с новом техником, не обавестивши „еснафске колеге“ и руководство сопствене земље? Од краја 2004. године то је једноставно немогуће. Тада је председник Буш изјавио: „Главну лекцију 11. септембра 2001. године представља схватање тога да све обавештајне службе САД треба да раде као јединствено предузеће.“ И овакво „предузеће“ је основано. Петнаестак служби САД је добило једног заједничког начелника – директора Националне обавештајне службе (ДНР) с одговарајућим овлашћењима. Управо он од тада координира заједничку стратегију активности америчких обавештајних служби и саветник је за питања обавештајне службе председника САД и Савета националне безбедности. Како се актуелни ДНР Џејмс Клепер односи према праћењу „савезника“? Ево његове двосмислене изјаве од 8. јула: „Без озбиљног циља у области спољне обавештајне службе ми не можемо да пратимо чак ни странце у иностранству.“*
А „озбиљне циљеве“ одобрава конгрес САД. Тако се у „графицима Сноудена“ који су постали основа садашњег скандала види „пауза у раду“ АНБ у периоду од 28. до 31. децембра 2012. године. То се сасвим лако може објаснити, на пример, временом које је потребно конгресу да би се продужило дејство дела закона који се тиче електронске шпијунаже у иностранству.
Вадим Ферсович,
Јасно је да САД све раде у строгом складу са сопственим законима. Такође је јасно да за обавештајне службе закони туђих земаља нису писани. Једино није јасно како се у наше време оштре конкуренције међу лидерима европских земаља појавило тако много идеалиста. Јер, још почетком века Европа је упозорена: „Велики брат“ те посматра! Време је да се навикну.
