„Небески“ дијаманти: да ли је то била комета?
У минулим временима на Земљу нису падали само астероиди, него и комете. Уосталом, мало ко је у то сумњао, али управо сада су добијени докази једне кометске катаклизме, тврде научници Јужноафричке Републике. Према њиховим подацима, то се десило пре 28 милиона година на простору данашњег Египта.
Закључак је уследио након проучавања црних округлих каменова (black pebble), откривених пре неколико година у египатском делу Сахаре. Они су садржали ситне дијаманте, који се могу формирати из угљеника у условима екстремног притиска и температуре. Истраживачи су изнели тезу, да су црни каменови – минерални остаци језгра комете, које је садржало и угљеник. Након уласка у атмосферу, небеско тело је експлодирало на висини од неколико километара. Лед, који чини основни део језгра комете,- је испарио. Део стеновите масе је доспео до земље, и приликом удара формирали су се дијаманти.
Још један одјек катастрофе, према мишљењу научника, су делићи жутог стакла, налик ономе, што се налази на брошу Тутанкамона. Од давних времена оно се среће у Сахари. Према хипотези, експлозија у атмосфери је отопила песак пустиње. Настао је стаклени круг са пречником од око 80 километара.
Хипотеза пада комете на Сахару пре свега је изграђена на основу пронађених у пустињи дијаманата, односно посебног облика угљеника. У принципу, то је један од најраспрострањенијих елемената у свемиру и небеским телима Сунчевог система. Највероватније он се налази у језгрима комета, у саставу замрзнутог угљен-диоксида, метана и амонијака. Заједно са воденом паром и прашином, ови гасови формирају реп комете. Међутим дијаманти се од њих не могу никако добити. Одговарајућа сировина би био графит, али да ли је он присутан у језгрима комета, - науци није познато, говори начелник одељења физике и евулуције звезда Института астрономије РАН Дмитриј Вибе.
- Док нам астероиди редовно шаљу узорке своје материје у облику метеорита, - о језгрима комета ми имамо далеко мање сазнања. Узорци материје комете само једном су били достављени на Земљу свемирском сондом Стардаст. Мислим да је потребно детаљније проучити хемијски састав комета, пре него што дамо одређеније одговоре.
У принципу, на местима где је забележен пад небеских тела могу се пронаћи дијаманти. Рецимо у стокилометарском кратеру Попигај, југоисточно од полуострва Тајмир на северу Русије. Они су се формирали пре 35 милиона година услед судара астероида са локалним слојевима графита, и нису се налазили унутар неких каменова, који су наводно пали са неба. Следеће, уколико се сахарски догађај назива кометом, онда се може направити паралела са Тунгуским метеоритом 1908. године. Према мишљењу већине научника, у овом случају се ради управо о комети. Међутим камење са дијамантима тамо није пронађено, каже доцент одељења астрономије физичког факултета Московског државног универзитета Владимир Сурдин.
- Тамо нема кратера, није било удара, експлозија се десила на висини од седам до осам километара изнад површине земље. Пронађене су ситне метеоритске честице. Питање је, да ли су оне пореклом од догађаја 1908. године, или су то трагови далеко ранијих времена. Али дијаманата тамо сигурно нема.
Експерт такође износи недоумице поводом везивања сахарског догађаја са кометом.
- Шта год да падне на Земљу из свемира,- експлозија, ударац, компримовање, температура биће присутни. Као астроном, не би разликовао удар комете од удара астероида. Зашто се говори управо о комети – то је загонетка.
У међувремену научници из Јужноафричке Републике изјављују, да се сада појавио потпуно нови начин проучавања материја комета. Уместо да се троше стотине милиона долара на лансирање свемирских сонди према кометама, довољно је посетити Сахару.
Можда је то и тако, али се не може потпуно проверити њихова хипотеза, јер су у позадини остали неки битни моменти. На пример, у саопштењу се ништа не говори о томе, да ли је настао кратер након судара дела комете са Земљом. У Египту је познат само један компресиони кратер, 45-метарски, који нити по димензијама, нити по старости (2000 година) не припада сахарском догађају. Такође није јасно, како се прорачунавала старост црног камења, и да ли се ови подаци поклапају са фрагментима жутог стакла. Питање је и зашто је искључена астероидна верзија, и прихваћена само верзија са кометом.
Треба сачекати друге, убедљивије аргументе јужноафричких научника. Њихов рад ће у пуном обиму бити објављен у наредном издању часописа Earth and Planetary Science Letters.
Борис Павлишчев,
