Руска православна анимација у Бања Луци

20-10-2013 08:14:10 | | Глас Русије/ vostok.rs |


„Марљиво служи онима којима си потребан - Богу ћеш угодити. Зар мислиш да се човек само у боју бори?....“ – овако говори старац у руском анимираном филму "Путовођа", који је посвећен причи о Тихвинској икони Богородице. Тај рад, као и „Неугасива светлост“, посвећен је Иверској икони, биће приказани у оквиру међународног фестивала анимираног филма у Бања Луци крајем октобра. Овај анимирани филм је направљен у студију „Балтичка телевизија“. Са извршним продуцентом Ирином Астапенковом, разговарао је наш новинар:

- Код нас, у Русији нема јасне друштвене политике која се тиче будућих поколења. Наравно, анимирани филмови за децу се снимају, али све лепо и топло ми до данас црпимо из совјетских анимираних филмова. Ради се о томе да свака информација за децу мора да одговори на 4 захтева: мора да буде образовна, да развија ум, да васпитава и да има директне везе са животом. Васпитавати- значи примењивати вредности које су својствене Русима од давнина - помагати ближњима. Посаветовала бих родитељима да погледају наше анимиране филмове, заједно са децом, како би могли да одговоре на многа питања која деца постављају. На пример, зашто дечак брине и негује болесну девојчицу, иако га задиркују вршњаци? Зато што није у реду оставити другаре у невољи. Нажалост, у савременом свету за децу је остало мало тога што обједињује. Остају, видимо, овакве приче.

Овог пролећа, „Глас Русије“ је разговарао са оснивачем новог друштва руско-србског пријатељства из Новог Сада. На основу овог друштва желе да формирају и луткарско позориште . И жале због тога што је некада жеља сваког детета била да помази јежа, иако има бодље, а данас савремени анимирани филмови одбијају својом агресивношћу. У вези са тим је и питање - има ли будућност православна анимација?

- Беспоговорно има, јер има везе са животом. Наши хероји нису некакви предмети са рукама и ногама, већ деца, која на пример могу да живе у суседној улици. Сматрам да је та веза са животом - основа основе и веома сам срећна што можемо да представимо своје радове у Републици Србској, где су јаке православне традиције. Желим да изразим велику захвалност друштву србско-руског пријатељства из Бијељине, чији су чланови бесплатно превели наш анимирани филм на србски језик. Филмови су лепи, реални, и искрено, мени веома дирљиви, посебно када видим титлове на србском.

Ирина, са Републиком Србском Вас везује много тога, јер поменимо да је Ваш супруг погинуо у Отаџбинском рату....

- То је било 1994.године, ми нисмо знали да је он отишао у БиХ као добровољац. Ове године смо ишли тамо, посетили смо гроб. Били смо и на свечаности у Вишеграду, где је на споменик било унесено и његово име. Мој син се тиме веома поноси, јер он веома личи на свог оца - одлучан, решен, православно настројен. Надам се да нас мој муж види, како живимо, како и шта радимо и да се такође поноси нама. Он је погинуо близу Сарајева, изрешетан је... Руском добровољачком музеју сам предала његову кошуљу са прострелом, документа. Добровољац Олег Валецки је много говорио о томе о тим данима. Као жена могу да замислим како је све то изгледало, али не могу да пренесем.

Тимур Блохин,