Кавкаски рат: морају се одвојити историјска истраживавања од саврмених политичких технологија
Пред 150-годишњицу завршетка Кавкаског рата руски историчари ће одржати серију међународних научних конференција, посвећених овој теми.
О томе како научници из Русије, Турске и република Кавказа долазе до оцене ратних година, говори један од организатора пројекта заменик декана историјског факулетета МГУ, директор политчког центра „Север-Југ“ Алексеј Власов:
У мају 2014.године науниће се 150 година од краја рата на Кавказу. Према речима Алексеја Власова, овој теми се сада окрећу не само руски историчари, већ и турски и историчари Јужног Кавказа:
- Прва конференција је била одржана 30. септембра ове године. Затим ми планирамо да одржимо наставак ове теме у Москви и коначно да на Кабардино-Балкарском универзитету направимо конференцију 2014. године. Биће одржана читава серија округлих столова односно заседања, посвећених различитим аспектима тематике која је повезана са Кавкаским ратом.
Према речима експерата, догађаји тих година, укључујући и делимичну депортацију Черкеза, по многоме је повезана не само са политиком Русије, већ и Османске империје, са напетостима између две државе, посебно током Кримског рата 1853-1856. године То схватају и турске колеге . Зато је у Анкари био учињен покушај одстрањивања некаквих политтехнолошких оцена историјског процеса. Требало би разматрати само оне догађаје у контексту реалне политике 19.века „ без гнева и страсти“. У завршној резолуцији је наведено да се мора дати могућност да се изразе пре свега професионалци, када се говори о черкеском питању, ослањајући се на конкретна историјска дешавања, а не покушавати произвољно их интерпретирати. То је важно посебно имајући у виду покушаје да се полтизира депортација Черкеза на крају рата, подвукао је Власов:
- Политичка страна черкеског питања је у својој спошљној интерпретацији повезана са тим што су парламенти неколико држава, у том смислу и Грузија, вештачки подизали напетости око овог питања. Па тако и у вези са Олимпијадом у Сочију почетком 2014 године, користећи черкеско питање као инструмент притиска на политчко руководство Русије. То јест, овде као да постоје две верзије. Она историја о којој смо ми говорили на конференцији. И онај део који се тиче савремених политичких и геополитичких реалија.
Заједно са тим мора се овековечити сећање на све погинуле у трагичним догашајима тих година. Овакви споменици, како је подвукао експерт, морају да буду симбол јединства народа, који су век и по после окончавања Кавкаског рата постали део истог цивилазацијског круга.
Андреј Иљашенко,
