Склони смо хипертрофирању проблеме Рома
Жан-Пјер Лјежуа, члан научног савета Европске мреже универзитетских истраживања о познавању Рома и аутор многобројних књига о ромским заједницама у интервјуу за Глас Русије руши стереотипе о овом народу који су створени код европске јавности.
По проценама француских медија око 20.000 Рома је дошло у Француску из земаља Источне Европе. Да ли се слажете с овом цифром?
- Има их 15.000 ако је за веровати организацијама које раде с Ромима, на пример, Лекари света. То са статистичке тачке гледишта није значајан број. Рома који су дошли у Француску раније, на пример, 1960-их или 1970-их година из република бивше Југославије има много више.
Да ли ови мигранти новог таласа у Француској бораве легално? Да ли међу њима има много оних који су дошли нелегално?
- У Француској се не води статистика по етничком критеријуму. Ако су Роми допутовали у Француску из Румуније, они су Румуни, ако су дошли из Белгије, они су Белгијанци. Ако су то грађани Европске уније, њихов боравак је легалан три месеца у свим земљама заједнице. Ако је прекорачен рок од три месеца треба да поднесу доказ о редовним приходима.
У Француској су уведена ограничења у сферама запошљавања у којима могу да раде држављани Румуније и Бугарске. Ова ограничења ће бити укинута 31. децембра 2013. године. А засад то у знатној мери отежава запошљавање држављана ових земаља, пошто за њихово примање на посао послодавац треба да обави компликоване и скупе формалности. У сутшини, ове мере коче и запошљавање Рома претварајући их у нелегалне мигранте после три месеца боравка.
А шта се може рећи о нивоу криминала међу ромским заједницама у Француској?
- Дугогодишњи страхови у вези с Ромима створили су код људи мит о етничкој преступности. Постоји тенденција хипертрофирања њиховог присуства у Француској. Ромима често називају оне који то заправо нису. На њих показују прстом и кажу да су то Роми, док се овакав однос, на пример, према Јеврејима или Јерменима сматра неприхватљивим. Ниво криминала међу Ромима није већи од нивоа преступности међу грађанима било које друге државе. Полицијски и судски органи говоре о ситном криминалу, о крађама. Што се тиче организованог криминала, с њим се треба борити као и свуда. И сами Роми су тога свесни.
Од чега живе Роми у Француској, како зарађују?
- Држављани Румуније и Бугарске срећу се с проблемима везаним за запошљавање, чак и ако имају потребне квалификације. А Роми из земаља бивше Југославије који већ релативно дуго живе у Француској су скоро невидљиви. Они раде у грађевинарству, малтеришу, баве се молерајем.
Уопште, мноштво Рома се традиционално бави занатима. Они раде с гвожђем, свирају, баве се уметношћу, одгајањем коња, трговином на пијацама. Многи раде у пољопривреди, беру воће и поврће. Проблем је још у томе што су Роми по правилу мало образовани, пошто у детињству нису имали могућности да похађају школу. Због тога се већина њих бави ручним радом.
Ако се Румунија и Бугарска придруже Шенгенској зони 2014. године, да ли ће доћи до поплаве Рома у земљама Западне Европе?
- То ништа неће променити. Јер, Румуни и Бугари већ имају могућност да се слободно крећу унутар ЕУ. Код Европљана постоји лажна представа о мобилности ромских заједница. Од 12 милиона Рома у Европи мобилан је само мали део.
Које мере треба предузети да би се интегрисали Роми из Источне Европе и Француске?
- За 1000 година скитања по свету Роми су се настанили у Аустралији, у Канади и у Јужној Америци. Сваки пут су били принуђени да се прилагођавају тешким условима живота у различитим земљама преживевши прогонства, депортацију, ропство. У 21. веку пут интеграције води кроз поштовање културе других народа. Важну улогу такође игра образовање које омогућава младој генерацији да се уклопи у социјалну структуру да стекне квалификације и могућност запошљавања.
Евгеније Загребнов,
КАТЕГОРИЈЕ
