Поетски поглед из руског Београда
„Поетски поглед из руског Београда“- назив је књижевне вечери, која је била одржана у Москви у фонду „Русское зарубежье“ који носи име чувеног Солжењицина. Вече је било посвећено србском поети, потомку руских емиграната, бившем члану удружења књижевника Југославије Александру Петрову.
Главни догађај је била презентација „Антологије руске поезије 17.-21.века“ у којој су сабрани сви стихови од Симеона Полоцког до саверемених поета Русије. Многи од ових аутора су и сами на бини читали своје стихове.
На самом се почетку обратио директор фонда „Русское зарубежье“ Виктор Москвин:
- За нас су Србија, бивша Југославија, да тако кажем кључне државе. Управо Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца прихватила је велики број руских изгнаника. Ево већ 80 година ми сарађујемо са србским славистима, са свим водећим архивама и библиотекама Србије, одржавамо конференције, спремамо заједничка издања. Надам се да је ово само почетак сарадње. Желим му још успеха и нове књиге.
Прва антологија је била издата још у прошлом веку у Југославији и завршила се стиховима Јосифа Бродског. У савремено издање су била укључена и дела савремених руских песника. Историја издавања првог зборника је била повезана са политичким скандалом. Сам Александар Петров о овом догађају говори:
- Брежњев је Титу приредио скандал, рекавши да просто не долази у обзир укључити те нове, модерне песнике у исти зборник са Пушкином, Љермонтовим, Некрасовим. А напротив, испало је сасвим могуће. Као председник Удружења књижевника Југославије, дошао сам у Удружење Совјетских књижевника. Један од познатих аутора ми је рекао: „ Знате ли да ми вашу антологију, овде у Москви, највероватније још наредних 200 година нећемо штампати“. Супротставио сам се, рекавши да тада можда СССР-а можда неће бити, на шта сам чуо одговор „Како мислите неће бити“ А то је било 1987.године.
Без обзира на то, многи аутори који су ове вечери дошли у фонд „Русское зарубежье“, приметили су потпуно одсуство било какве црте политике у антологије. Ово је рекао и конферансије вечери, песник и преводилац Сергеј Гловјук, аутор антологије словенске поезије:
- Тада је ово била једна од можда најлепших светских антологија. Одражавала је поетску суштину, без било каквих политичких предрасуда. Данашњи зборник је већ еталон уметничког укуса и хијерархије. Данас се човек може лако изгубити у мору стихова који се могу наћи у виртуалном свету компујтера, где су сви генијалци. И свако може да се похвали хиљадама „посета“ или „лајкова“ на Фејсбуку.
Сергеј Гловјук је поновио све без било каквих промена, одражавајући објективност према издатој антологији. А Јевгениј Бунимович, чувени руски аутор је дао највишу оцену за рад Александра Петрова :
- Такође сам издавао сличне зборнике поезије. Ипак, он није био толико смео, као што је то успео Александар. Морам рећи, то је веома деликатан и сложен рад. И у исто време, осим објективности о којој су многи говорили, овде је присутан и ауторски поглед. Рећи ћу искрено, само такве антологије и признајем.
На крају вечери, окупљени су прилазили Александру Петрову, узимали аутограме и фотографисали се са аутором. Зато се може рећи да је овај сусрет са србским песником био успешан.
Григориј Соколов,
